Jov 36

Elijujev poslednji govor: govori opet o pravičnosti i veličini Božijoj.

1Još govori Elijuj i reče:

2Potrpi me malo, i pokazaću ti,

jer još ima šta bih govorio za Boga.

3Počeću izdaleka besedu svoju,

i pokazaću da je Tvorac moj pravedan.

4Doista, neće biti lažne reči moje,

kod tebe je koji pravo misli.

5Gle, Bog je silan, ali nikoga ne odbacuje,

silan je snagom srčanom.

6Ne da živeti bezbožniku,

a nevoljnicima čini pravdu.

7Ne odvraća od pravednika očiju svojih,

nego još s carevima na presto posađuje ih na vek,

te se uzvišuju.

8Ako li su okovani u puta

i svezani užima nevoljničkim,

9Tada im napominje dela njihova

i bezakonja njihova kako su silna.

10I otvara Mu uho da bi se popravili,

i govori im da se vrate od bezakonja.

11Ako poslušaju i stanu im služiti,

dovršuju dane svoje u dobru

i godine svoje u radosti.

12Ako li ne poslušaju,

ginu od mača i umiru s bezumlja.

13A koji su licemernog srca,

navlače gnev i ne viču kad ih poveže;

14Umire u mladosti duša njihova

i život njihov među kurvama.

15Izbavlja nevoljnika iz nevolje njegove

i otvara mu uho u muci.

16Tako bi i tebe izveo iz teskobe na prostrano mesto,

gde ništa ne dosađuje,

i mirni sto tvoj bio bi pun pretiline.

17Ali si zaslužio sud bezbožnički;

i sud i pravda snađe te.

18Doista, gnev je na tebi;

gledaj da te ne odbaci u karanju,

te te veliki otkup neće izbaviti.

19Hoće li gledati na tvoje bogatstvo?

Neće ni na zlato ni na kakvu silu blaga tvog.

20Ne uzdiši za noću

u koju narodi odlaze na svoje mesto.

21Čuvaj se da ne pogledaš na taštinu

i voliš na nju nego nevolju.

22Gle, Bog je najviši svojom silom,

ko je učitelj kao On?

23Ko Mu je odredio put Njegov?

Ili ko će Mu reći: Činiš nepravo?

24Opominji se da veličaš dela Njegova,

koja gledaju ljudi.

25Svi ljudi vide ih,

svaki ih gleda iz daleka.

26Gle, Bog je velik, i ne možemo Ga poznati,

broj godina Njegovih ne može se dokučiti.

27Jer On steže kaplje vodene,

koje liju dažd iz oblaka Njegovih;

28Kad teku oblaci,

kaplju na mnoštvo ljudsko.

29I ko bi razumeo prostor oblacima

i grmljavu u šatoru njegovom?

30Kako prostire nad njim svetlost svoju,

i dubine morske pokriva?

31Time sudi narodima,

daje hrane izobila.

32Rukama zaklanja svetlost,

i naređuje koga da srete,

33Javljajući prema njemu dobru volju svoju,

i prema stoci i prema rodu zemaljskom.