Jov 19

Jovov peti govor: žali se na nemilost prijatelja, opisuje svoju veliku bedu, ali najposle dolazi do blažene istine da njegov spasitelj živi.

1A Jov odgovori i reče:

2Dokle ćete mučiti dušu moju

i satirati me rečima?

3Već ste me deset puta naružili;

nije vas stid što tako navaljujete na me?

4Ali ako sam doista pogrešio,

pogreška će moja ostati kod mene.

5Ako li se još hoćete da dižete na me

i da me korite mojom sramotom,

6Onda znajte da me je Bog oborio

i mrežu svoju razapeo oko mene.

7Eto, vičem na nepravdu, ali se ne slušam;

vapim, ali nema suda.

8Zagradio je put moj da ne mogu proći;

na staze moje metnuo je mrak.

9Svukao je s mene slavu moju

i skinuo venac s glave moje.

10Porušio me je od svuda, da me nema;

i kao drvo iščupao je nadanje moje.

11Raspalio se na me gnev Njegov,

i uzeo me je među neprijatelje svoje.

12Vojske Njegove dođoše sve zajedno

i nasuše k sebi put k meni,

stadoše u logor okolo šatora mog.

13Braću moju udaljio je od mene,

i znanci moji tuđe se od mene.

14Bližnji moji ostaviše me,

i znanci moji zaboraviše me.

15Domašnji moji i moje sluškinje gledaju me kao tuđina;

stranac sam u očima njihovim.

16Zovem slugu svog, a on se ne odziva,

a molim ga ustima svojim.

17Dah je moj mrzak ženi mojoj,

a preklinjem je sinovima utrobe svoje.

18Ni deca ne haju za me;

kad ustanem, ruže me.

19Mrzak sam svima nevernim svojim,

i koje ljubljah postaše mi protivnici.

20Za kožu moju kao za meso moje prionuše kosti moje;

jedva osta koža oko zuba mojih.

21Smilujte se na me, smilujte se na me, prijatelji moji,

jer se ruka Božija dotakla mene.

22Zašto me gonite kao Bog,

i mesa mog ne možete da se nasitite?

23O kad bi se napisale reči moje!

Kad bi se stavile u knjigu!

24Pisaljkom gvozdenom i olovom

na kamenu za večni spomen kad bi se urezale!

25Ali znam da je živ moj Iskupitelj,

i na posledak da će stati nad prahom.

26I ako se ova koža moja i raščini,

opet ću u telu svom videti Boga.

27Ja isti videću Ga,

i oči moje gledaće Ga, a ne druge.

A bubrega mojih nestaje u meni.

28Nego bi trebalo da kažete: Zašto ga gonimo?

Kad je koren besede u meni.

29Bojte se mača;

jer je mač osveta za bezakonje;

i znajte da ima sud.