Jov 15

Elifasov drugi govor: on osuđuje Jovove preterane govore i opisuje nesreću bezbožnikovu.

1A Elifas Temanac odgovori i reče:

2Hoće li mudar čovek kazivati prazne misli

i puniti trbuh vetrom istočnim,

3Prepirući se govorom koji ne pomaže

i rečima koje nisu ni na šta?

4A ti uništavaš strah Božji

i ukidaš molitve k Bogu.

5Jer bezakonje tvoje pokazuju usta tvoja,

ako i jesi izabrao jezik lukav.

6Osuđuju te usta tvoja, a ne ja;

i usne tvoje svedoče na te.

7Jesi li se ti prvi čovek rodio?

Ili si pre humova sazdan?

8Jesi li tajnu Božiju čuo

i pokupio u sebe mudrost?

9Šta ti znaš što mi ne bismo znali?

Šta ti razumeš što ne bi bilo u nas?

10I sedih i starih ljudi ima među nama,

starijih od oca tvog.

11Male li su ti utehe Božije?

Ili imaš šta sakriveno u sebi?

12Što te je zanelo srce tvoje?

I što sevaju oči tvoje,

13Te obraćaš protiv Boga duh svoj

i puštaš iz usta svojih takve reči?

14Šta je čovek, da bi bio čist,

i rođeni od žene, da bi bio prav?

15Gle, ne veruje svecima svojim,

i nebesa nisu čista pred očima Njegovim;

16A kamoli gadni i smrdljivi čovek,

koji pije nepravdu kao vodu?

17Ja ću ti kazati, poslušaj me,

i pripovediću ti šta sam video,

18Šta mudraci kazaše i ne zatajiše,

šta primiše od otaca svojih,

19Kojima samim dana bi zemlja,

i tuđin ne prođe kroz nju.

20Bezbožnik se muči svega veka svog,

i nasilniku je malo godina ostavljeno.

21Strah mu zuji u ušima,

u mirno doba napada pustošnik na nj.

22Ne veruje da će se vratiti iz tame,

odsvuda priviđa mač.

23Tumara za hlebom govoreći: Gde je?

Zna da je za nj spremljen dan tamni.

24Tuga i nevolja straše ga,

i navaljuju na nj kao car gotov na boj.

25Jer je zamahnuo na Boga rukom svojom,

i Svemogućem se opro.

26Trči ispravljena vrata na nj

s mnogim visokim štitovima svojim.

27Jer je pokrio lice svoje pretilinom,

i navaljao salo na bokove svoje.

28I sedeo je u gradovima raskopanim

i u kućama pustim,

obraćenim u gomilu kamenja.

29Neće se obratiti niti će ostati blago njegovo,

i neće se raširiti po zemlji dobro njegovo.

30Neće izaći iz mraka,

ogranke njegove osušiće plamen,

odneće ga duh usta njegovih.

31Neka se ne uzda u taštinu prevareni,

jer će mu taština biti plata.

32Pre svog vremena svršiće se,

i grana njegova neće zeleneti.

33Otkinuće se kao s loze nezreo grozd njegov

i pupci će se njegovi kao s masline pobacati.

34Jer će opusteti zbor licemerski,

i oganj će spaliti šatore onih koji primaju poklone.

35Začinju nevolju i rađaju muku,

i trbuh njihov sastavlja prevaru.