Jov 11

Sofarov prvi govor: Jov ima da se pokori pred sveznalim Bogom.

1A Sofar Namaćanin odgovori i reče:

2Zar na mnoge reči nema odgovora?

Ili će čovek govorljiv ostati prav?

3Hoće li tvoje laži ućutkati ljude?

I kad se rugaš, zar te neće niko posramiti?

4Jer si rekao: Čista je nauka moja,

i čist sam pred očima tvojim.

5Ali kad bi Bog progovorio

i usne svoje otvorio na te,

6I pokazao ti tajne mudrosti,

jer ih je dvojinom više,

poznao bi da te Bog kara manje

nego što zaslužuje tvoje bezakonje.

7Možeš li ti tajne Božije dokučiti,

ili dokučiti savršenstvo Svemogućeg?

8To su visine nebeske,

šta ćeš učiniti?

Dublje je od pakla,

kako ćeš poznati?

9Duže od zemlje,

šire od mora.

10Da prevrati, ili zatvori ili sabere,

ko će Mu braniti?

11Jer zna ništavilo ljudsko,

i videći nevaljalstvo zar neće paziti?

12Čovek bezuman postaje razuman,

premda se čovek rađa kao divlje magare.

13Da ti upraviš srce svoje

i podigneš ruke svoje k Njemu,

14Ako je bezakonje u ruci tvojoj, da ga ukloniš,

i ne daš da nepravda bude u šatorima tvojim,

15Tada ćeš podignuti lice svoje bez mane

i stajaćeš tvrdo i nećeš se bojati;

16Zaboravićeš muku,

kao vode koja proteče opominjaćeš je se;

17Nastaće ti vreme vedrije nego podne,

sinućeš, bićeš kao jutro;

18Uzdaćeš se imajući nadanje,

zakopaćeš se, i mirno ćeš spavati.

19Ležaćeš, i niko te neće plašiti,

i mnogi će ti se moliti.

20Ali oči će bezbožnicima iščileti,

i utočišta im neće biti,

i nadanje će im biti izdisanje.