Jeremija 50

Proricanje o propasti Vavilona i o spasenju judejskog naroda.

1Reč koju reče Gospod za Vavilon i za zemlju haldejsku preko Jeremije proroka.

2Javite narodima i razglasite,

podignite zastavu,

razglasite, ne tajite,

recite:

Uze se Vavilon, posrami se Vil,

razbi se Merodah;

posramiše se idoli njegovi,

razbiše se gadni bogovi njegovi.

3Jer se narod podiže na nj sa severa, koji će mu zemlju opusteti, da neće biti nikoga da živi u njoj; i ljudi i stoka pobeći će i otići.

4U te dane i u to vreme, govori Gospod, doći će sinovi Izrailjevi i sinovi Judini zajedno, ići će plačući i tražiće Gospoda Boga svog. 5Pitaće za put u Sion, i obrativši se onamo reći će: Hodite, sjedinimo se s Gospodom zavetom večnim, koji se ne zaboravlja.

6Narod je moj stado izgubljeno; pastiri njegovi zavedoše ga, te luta po gorama, ide s brda na humove, zaboravivši stan svoj. 7Ko ih nađe, proždiraše ih, i neprijatelji njihovi govoriše: Nećemo biti krivi, jer zgrešiše Gospodu, stanu pravde, Gospodu, nadi otaca njihovih.

8Bežite iz Vavilona i iziđite iz zemlje haldejske i budite kao ovnovi pred stadom. 9Jer, evo, ja ću podignuti i dovešću na Vavilon zbor velikih naroda iz zemlje severne, koji će se uvrstati da se biju s njim, i uzeće ga; strele su im kao u dobrog junaka, ne vraćaju se prazne. 10I zemlja će se haldejska opleniti, svi koji će je pleniti nasitiće se, govori Gospod.

11Jer se veseliste, jer se radovaste

pleneći moje nasledstvo;

jer besneste kao junica na travi

i rzaste kao jaki konji.

12Mati se vaša osramoti vrlo,

roditeljka vaša postide se;

evo biće poslednja među narodima,

pustinja, zemlja suva i pustoš.

13Od gneva Gospodnjeg neće se u njoj živeti,

nego će sva opusteti;

ko god prođe mimo Vavilon, čudiće se

i zviždaće radi svih rana njegovih.

14Postavite se oko Vavilona

svi koji natežete luk,

streljajte ga, ne žalite strela;

jer je sagrešio Gospodu.

15Vičite na nj unaokolo;

pruža ruku;

temelji mu padoše,

zidovi su mu razvaljeni;

jer je osveta Gospodnja, osvetite mu se;

kako je činio, onako mu činite.

16Istrebite iz Vavilona sejača

i onog koji maše srpom o žetvi;

od mača nasilnikovog neka se vrati svaki svom narodu,

i svaki u svoju zemlju neka beži.

17Izrailj je stado razagnano, lavovi ga rasplašiše; najpre ga jede car asirski, a posle mu kosti izlomi Navuhodonosor, car vavilonski. 18Zato ovako veli Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Evo, ja ću pohoditi cara vavilonskog i zemlju njegovu, kao što sam pohodio cara asirskog. 19I povratiću Izrailja u torove njegove, i pašće po Karmilu i Vasanu; i po gori Jefremovoj i Galadu sitiće se duša njegova. 20U one dane i u ono vreme, govori Gospod, tražiće se bezakonje Izrailjevo, ali ga neće biti; i gresi Judini, ali se neće naći, jer ću oprostiti onima koje ostavim.

21Iziđi na zemlju meratijamsku

i na stanovnike fekodske;

zatri i istrebi iza njih, govori Gospod,

i učini sve kako ti zapovedim.

22Vika je ubojna u zemlji

i polom velik.

23Kako se slomi i skrši malj cele zemlje?

Kako Vavilon posta čudo među narodima?

24Ja ti metnuh zamku, Vavilone,

i ti se uhvati ne doznavši,

našao si se i uhvatio si se,

jer si se zaratio s Gospodom.

25Gospod otvori riznicu svoju

i izvadi oružje gneva svog;

jer je to delo Gospoda Gospoda nad vojskama

u zemlji haldejskoj.

26Hodite na nju s kraja zemlje,

otvorite žitnice njene;

gazite je kao stogove,

i potrite je da ne ostane od nje ostatka.

27Pokoljite mačem sve teoce njene,

neka siđu na zaklanje;

teško njima! Jer dođe dan njihov,

vreme pohođenja njihovog.

28Čuje se glas onih koji beže i koji pobegoše iz zemlje vavilonske da jave u Sionu osvetu Gospoda Boga našeg, osvetu dvora Njegovog.

29Sazovite na Vavilon mnoštvo; svi koji natežete luk, stanite u logor prema njemu unaokolo da ne pobegne ni jedan, platite mu po delima njegovim; kako je činio, onako mu učinite, jer se je suprot Gospodu uznosio, suprot Svecu Izrailjevom. 30Zato će mladići njegovi pasti po ulicama njegovim, i svi će vojnici njegovi izginuti u onaj dan, govori Gospod.

31Evo mene na tebe, ponositi,

govori Gospod Gospod nad vojskama,

jer dođe dan tvoj,

vreme da te pohodim.

32Ponositi će se spotaći i pasti,

i neće biti nikoga da ga podigne;

i raspaliću oganj u gradovima njegovim,

i spaliće svu okolinu njegovu.

33Ovako veli Gospod nad vojskama: Sila se čini sinovima Izrailjevim i sinovima Judinim; koji ih zarobiše, drže ih, neće da ih puste. 34Izbavitelj je njihov silan, ime Mu je Gospod nad vojskama, On će doista braniti stvar njihovu da umiri zemlju i smete stanovnike vavilonske.

35Mač na Haldejce,

govori Gospod,

i na stanovnike vavilonske

i na knezove njegove i na mudrace njegove.

36Mač na laže njegove,

i poludeće;

mač na junake njegove,

i prepašće se.

37Mač na konje njegove,

i na kola njegova

i na svu mešavinu što je usred njega,

i postaće kao žene;

mač na blago njegovo,

i razgrabiće se.

38Suša na vode njegove,

i usahnuće,

jer je zemlja idolska,

i oko lažnih bogova luduju.

39Zato će se onde nastaniti divlje zveri i buljine, i sove će onde stanovati; i neće se naseliti do veka i neće se u njoj živeti nikada. 40Kao kad Gospod zatre Sodom i Gomor i susedstvo njihovo, govori Gospod, neće se niko onde naseliti, niti će se baviti u njoj sin čovečji.

41Evo, narod će doći sa severa, velik narod,

i carevi silni podignuće se od krajeva zemaljskih.

42Luk i koplje nosiće,

žestoki će biti, niti će žaliti;

glas će im kao more bučati

i jahaće na konjima,

spremni kao junaci za boj,

na tebe, kćeri vavilonska.

43Car vavilonski kad čuje glas o njima,

klonuće mu ruke,

tuga će ga spopasti

i bolovi kao porodilju.

44Gle, kao lav izaći će podižući se više nego Jordan na stan Silnoga; ali ću ga brzo oterati iz te zemlje, i postaviću nad njom onog ko je izabran; jer ko je kao ja? I ko će se preti sa mnom? I koji će mi pastir odoleti? 45Zato čujte nameru Gospodnju što je naumio za Vavilon, i misli Njegove što je smislio za zemlju haldejsku: zaista najmanji iz stada razvlačiće ih, zaista će opusteti stan s njima. 46Od praske kad se uzme Vavilon potrešće se zemlja, i vika će se čuti po narodima.