Jeremija 2

Izrailjeva nezahvalnost i kazna.

1Opet mi dođe reč Gospodnja govoreći: 2Idi i viči Jerusalimu da čuje i govori: Ovako veli Gospod:

Opominjem te se po milosti u mladosti tvojoj

i po ljubavi o veridbi tvojoj,

kad iđaše za mnom po pustinji,

i po zemlji gde se ne seje.

3Izrailj beše svetinja Gospodu

i prvina od rodova Njegovih;

koji je jeđahu svi behu krivi,

zlo dolažaše na njih,

veli Gospod.

4Čujte reč Gospodnju, dome Jakovljev i sve porodice doma Izrailjevog. 5Ovako veli Gospod:

Kakvu nepravdu nađoše oci vaši u mene,

te odstupiše od mene,

i pristaše za ništavilom,

i postaše ništavi?

6I ne rekoše:

Gde je Gospod koji nas je izveo iz zemlje misirske,

koji nas je vodio po pustinji,

po zemlji pustoj i punoj propasti,

po zemlji suvoj i gde je sen smrtni,

po zemlji preko koje niko nije hodio

i u kojoj niko nije živeo?

7I kad vas dovedoh u zemlju rodnu

da jedete rod njen i dobra njena,

došavši oskvrniste zemlju moju

i od nasledstva mog načiniste gad.

8Sveštenici ne rekoše:

Gde je Gospod?

I koji se bave zakonom ne poznaše me,

i pastiri odustaše me,

i proroci prorokovaše Valom

i idoše za stvarima zaludnim.

9Za to ću se još preti s vama, veli Gospod,

i sa sinovima sinova vaših preću se.

10Jer prođite ostrva kitimska i vidite

i pošljite u Kidar, i razgledajte dobro,

i vidite, je li bilo takvo šta:

11Je li koji narod promenio bogove, ako i nisu bogovi?

A moj narod promeni slavu svoju na stvar zaludnu.

12Čudite se tome, nebesa,

i zgrozite se i upropastite se!

Veli Gospod.

13Jer dva zla učini moj narod:

ostaviše mene, izvor žive vode,

i iskopaše sebi studence,

studence isprovaljivane,

koji ne mogu da drže vode.

14Je li Izrailj rob?

Je li rob u kući rođen?

Zašto posta grabež?

15Rikaše na nj lavići i dizaše glas svoj,

i obratiše zemlju njegovu u pustoš;

gradovi su mu popaljeni,

te nema nikoga da živi u njima.

16I sinovi nofski i tafneski opasoše ti teme.

17Nisi li to sam sebi učinio

ostavivši Gospoda Boga svog kad te vođaše putem?

18A sada šta će ti put misirski da piješ vode siorske?

Šta li će ti put asirski da piješ vode iz reke?

19Tvoja će te zloća pokarati

i tvoje će te odmetanje prekoriti.

Poznaj dakle i vidi

da je zlo i gorko što si ostavio Gospoda Boga svog

i što nema straha mog u tebi,

veli Gospod Gospod nad vojskama.

20Jer davno izlomih jaram tvoj

i raskidoh sveze tvoje,

i ti reče: Neću biti sluga;

a na svaki visoki hum i pod svako zeleno drvo ideš da se kurvaš.

21Ja te posadih, lozu izabranu, sve seme istinito;

pa kako mi se promeni i izmetnu se odvoda od tuđe loze?

22Da se izmiješ salitrom i uzmeš mnogo sapuna,

opet će se poznavati bezakonje tvoje preda mnom,

veli Gospod Gospod.

23Kako možeš reći:

Nisam se oskvrnio,

nisam išao za Valima?

Pogledaj put svoj po dolu;

poznaj šta si učinila, brza kamilo,

koja ostavljaš znake na svojim putevima.

24Kao divlja magarica,

koja je navikla na pustinju

i po želji duše svoje vuče u se vetar,

kad navali, ko će je vratiti?

Koji je traže neće se umoriti,

naći će je u mesecu njenom.

25Čuvaj nogu svoju, da nije bosa,

i grlo svoje, da ne žedni.

Ali ti veliš:

Od toga nema ništa;

ne, jer ljubim tuđe, i za njima ću ići.

26Kao što se lupež posrami kad se uhvati,

tako će se posramiti dom Izrailjev,

oni, carevi njihovi, knezovi njihovi, i sveštenici njihovi i proroci njihovi,

27Koji govore drvetu: Ti si otac moj;

i kamenu: Ti si me rodio;

jer mi okrenuše leđa, a ne lice;

a kad su u nevolji govore: Ustani i izbavi nas.

28A gde su bogovi tvoji koje si načinio sebi?

Neka ustanu, ako te mogu izbaviti kad si u nevolji,

jer imaš, Juda, bogova koliko gradova.

29Zašto hoćete da se pravdate sa mnom?

Vi ste se svi odmetnuli od mene,

veli Gospod.

30Uzalud bih sinove vaše, ne primiše nauke;

mač vaš proždre proroke vaše kao lav koji davi.

31O rode! Vidite reč Gospodnju;

bejah li pustinja Izrailju ili mračna zemlja?

Zašto govori moj narod:

Gospodari smo, nećemo više doći k tebi?

32Zaboravlja li devojka svoj nakit i nevesta ures svoj?

A narod moj zaboravi me toliko dana da im nema broja.

33Zašto govoriš da je dobar tvoj put tražeći šta ljubiš?

Pa si i nevaljale žene naučio svojim putevima.

34I još na skutovima tvojim nalazi se krv siromaha pravih;

ne nalazim kopajući, nego je na svima njima.

35A ti govoriš: Nisam kriv,

gnev se Njegov odvratio od mene.

Evo ja ću se preti s tobom

što govoriš: Nisam zgrešio.

36Zašto trčkaš tako menjajući svoj put?

Posramićeš se od Misirca kako si se posramio od Asirca.

37Otići ćeš i odatle s rukama nad glavom svojom,

jer Gospod odbacuje uzdanice tvoje,

i nećeš biti srećan u njima.