Isaija 9

Mesijino rođenje, ime i carstvo. Sud Izrailju.

1Ali neće se onako zamračiti pritešnjena zemlja kao pre kad se dotače zemlje Zavulonove i zemlje Neftalimove, ili kao posle kad dosađivaše na putu k moru s one strane Jordana Galileji neznabožačkoj.

2Narod koji hodi u tami videće videlo veliko,

i onima koji sede u zemlji gde je smrtni sen zasvetliće videlo.

3Umnožio si narod,

a nisi mu uveličao radosti;

ali će se radovati pred Tobom

kao što se raduju o žetvi,

kao što se vesele kad dele plen.

4Jer si slomio jaram u kome vucijaše,

i štap kojim ga bijahu po plećima

i palicu nasilnika njegovog

kao u dan madijanski.

5Jer će obuća svakog ratnika koji se bije u graji

i odelo u krv uvaljano

izgoreti i biti hrana ognju.

6Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade,

kome je vlast na ramenu,

i ime će Mu biti:

Divni, Savetnik, Bog silni, Otac večni, Knez mirni.

7Bez kraja će rasti vlast i mir

na prestolu Davidovom i u carstvu njegovom

da se uredi i utvrdi sudom i pravdom

od sada doveka.

To će učiniti revnost Gospoda nad vojskama.

8Gospod posla reč Jakovu,

i ona pade u Izrailju.

9I znaće sav narod,

Jefrem i stanovnici samarijski,

koji oholo i ponositog srca govore:

10Padoše opeke, ali ćemo mi zidati od tesanog kamena;

dudovi su posečeni, ali ćemo ih zameniti kedrima.

11Ali će Gospod podignuti protivnike Resinove na nj,

i skupiće neprijatelje njegove,

12Sirce s istoka i Filisteje sa zapada,

te će ždreti Izrailja na sva usta.

Kod svega toga neće se odvratiti gnev Njegov,

nego će ruka Njegova još biti podignuta.

13Jer se narod neće obratiti k onome ko ga bije,

i neće tražiti Gospoda nad vojskama.

14Zato će odseći Gospod Izrailju glavu i rep,

granu i situ u jedan dan.

15Starešina i ugledan čovek to je glava,

a prorok koji uči laž to je rep.

16Jer koji vode taj narod, oni ga zavode,

a koje vode, oni su propali.

17Zato se Gospod neće radovati mladićima njegovim,

i na sirote njegove i na udovice njegove neće se smilovati,

jer su svikoliki licemeri i zlikovci,

i svaka usta govore nevaljalstvo.

Kod svega toga neće se odvratiti gnev Njegov,

nego će ruka Njegova još biti podignuta.

18Jer će se razgoreti bezbožnost kao oganj,

koji sažeže čkalj i trnje,

pa upali gustu šumu,

te otide u dim visoko.

19Od gneva Gospoda nad vojskama zamračiće se zemlja

i narod će biti kao hrana ognju,

niko neće požaliti brata svog.

20I zgrabiće s desne strane, pa će opet biti gladan,

i ješće s leve strane, pa se opet neće nasititi;

svaki će jesti meso od mišice svoje,

21Manasija Jefrema, i Jefrem Manasiju,

a obojica će se složiti na Judu.

Kod svega toga neće se odvratiti gnev Njegov,

nego će ruka Njegova još biti podignuta.