Isaija 55

Opšti poziv na zavet milosti. Sila reči Božije.

1Oj žedni koji ste god,

hodite na vodu,

i koji nemate novca,

hodite, kupujte i jedite;

hodite, kupujte bez novca i bez plate vino i mleko.

2Zašto trošite novce svoje na ono što nije hrana,

i trud svoj na ono što ne siti?

Slušajte me, pa ćete jesti šta je dobro,

i duša će se vaša nasladiti pretiline.

3Prignite uho svoje i hodite k meni;

poslušajte, i živa će biti duša vaša,

i učiniću s vama zavet večan,

milosti Davidove istinite.

4Evo, dadoh ga za svedoka narodima,

za vođu i zapovednika narodima.

5Evo, zvaćeš narod koji nisi znao,

i narodi koji te nisu znali steći će se k tebi,

radi Gospoda Boga tvog

i Sveca Izrailjevog, jer te proslavi.

6Tražite Gospoda, dok se može naći;

prizivajte Ga, dokle je blizu.

7Neka bezbožnik ostavi svoj put

i nepravednik misli svoje;

i neka se vrati ka Gospodu,

i smilovaću se na nj,

i k Bogu našem,

jer prašta mnogo.

8Jer misli moje nisu vaše misli,

niti su vaši putevi moji putevi,

veli Gospod;

9Nego koliko su nebesa više od zemlje,

toliko su putevi moji viši od vaših puteva,

i misli moje od vaših misli.

10Jer kako pada dažd ili sneg s neba

i ne vraća se onamo,

nego natapa zemlju

i učini da rađa i da se zeleni,

da daje seme da se seje

i hleb da se jede,

11Tako će biti reč moja kad izađe iz mojih usta:

neće se vratiti k meni prazna,

nego će učiniti šta mi je drago,

i srećno će svršiti na šta je pošaljem.

12Jer ćete s veseljem izaći,

i u miru ćete biti vođeni;

gore i bregovi pevaće pred vama od radosti,

i sva će drveta poljska pljeskati rukama.

13Mesto trnja niknuće jela,

mesto koprive niknuće mirta;

i to će biti Gospodu u slavu,

za večan znak, koji neće nestati.