Isaija 47

Propast obesnog i praznovernog Vavilona.

1Siđi i sedi u prah, devojko,

kćeri vavilonska;

sedi na zemlju, nema prestola,

kćeri haldejska;

jer se nećeš više zvati nežna i ljupka.

2Uzmi žrvnje, i melji brašno,

otkrij kosu svoju,

izuj se, zagali noge,

idi preko reka.

3Otkriće se golotinja tvoja,

i videće se sramota tvoja;

osvetiću se,

i niko mi neće smetati.

4Ime je Izbavitelju našem Gospod nad vojskama,

Svetac Izrailjev.

5Sedi ćuteći, i uđi u tamu, kćeri haldejska;

jer se nećeš više zvati gospođa carstvima.

6Razgnevih se na narod svoj,

oskvrnih nasledstvo svoje

i predadoh ga tebi u ruke;

a ti im ne pokaza milost;

na starce si metala preteški jaram svoj;

7I govorila si:

Doveka ću biti gospođa;

ali nikad nisi to uzimala na um,

niti si pomišljala šta će biti na posletku.

8Sada dakle čuj ovo,

koja živiš u slastima

i bez brige sediš

i govoriš u srcu svom:

Ja sam, i nema druge osim mene,

neću biti udovica niti ću osiroteti.

9To će ti oboje doći ujedanput, u isti dan,

da osirotiš i obudoviš,

doći će ti potpuno,

radi mnoštva čini tvojih

i radi velike sile čaranja tvog.

10Jer si se pouzdala u zloću svoju govoreći:

Niko me ne vidi.

Mudrost tvoja i znanje tvoje prevariše te,

te si govorila u srcu svom:

Ja sam, i osim mene nema druge.

11Zato će doći na te zlo,

a nećeš znati odakle izlazi,

i popašće te nevolja,

da je nećeš moći odbiti,

i doći će na te ujedanput pogibao,

za koju nećeš znati.

12Stani sada s vračanjem svojim

i s mnoštvom čini svojih,

oko kojih si se trudila od mladosti svoje,

ne bi li se pomogla,

ne bi li se okrepila.

13Umorila si se od mnoštva namera svojih;

neka stanu sada zvezdari,

koji gledaju zvezde,

koji proriču svakog meseca,

i neka te sačuvaju od onog što će doći na te.

14Gle, oni su kao pleva,

oganj će ih spaliti,

ni sami sebe neće izbaviti iz plamena;

neće ostati uglja da se ko ogreje,

ni ognja da bi se posedelo kod njega.

15Takvi će biti oni s kojima si se trudila

i s kojima si trgovala od mladosti svoje,

razbeći će se svaki na svoju stranu;

neće biti nikoga da te izbavi.