Isaija 30

Teško onim koji pobegnu u Misir! Blago onim koji se uzdaju u Gospoda! Sud Asiru.

1Teško sinovima odmetnicima, govori Gospod,

koji sastavljaju namere koje nisu od mene,

zaklanjaju se za zaklon koji nije od mog Duha,

da domeću greh na greh;

2Koji silaze u Misir ne pitajući šta ću ja reći,

da se ukrepe silom Faraonovom

i da se zaklone pod senkom misirskom.

3Jer će vam sila Faraonova biti na sramotu,

i zaklon pod senkom misirskom na porugu.

4Jer knezovi njegovi biše u Soanu,

i poslanici njegovi dođoše u Hanes.

5Ali će se svi posramiti s naroda,

koji im neće pomoći,

niti će im biti na korist ni na dobit,

nego na sramotu i na porugu.

6Tovar će biti na stoci južnoj:

u zemlju gde je nevolja i muka,

gde su lavovi i lavići,

guje i zmajevi ognjeni krilati,

odneće blago svoje magarcima na ramenima

i bogatstvo svoje kamilama na grbama,

k narodu koji neće pomoći.

7Jer će Misirci uzalud i naprazno pomagati;

zato vičem o tom:

jačina im je da sede s mirom.

8Sada idi, napiši ovo pred njima na daščicu,

napiši u knjigu,

da ostane za vremena koja će doći,

doveka;

9Jer su narod nepokoran,

sinovi lažljivi,

sinovi koji neće da slušaju zakon Gospodnji;

10Koji govore videocima:

Nemojte viđati,

i prorocima:

Nemojte nam prorokovati šta je pravo,

govorite nam mile stvari,

prorokujte prevaru;

11Svrnite s puta, odstupite od staze,

neka nestane ispred nas Svetac Izrailjev.

12Zato ovako veli Svetac Izrailjev:

Kad odbacujete ovu reč,

i uzdate se u prevaru i opačinu

i na nju se oslanjate,

13Zato će vam to bezakonje biti kao pukotina u zidu koji hoće da padne,

koja izdigne zid visoko, te se naglo ujedanput obori.

14I razbiće ga kao što se razbija razbijen sud lončarski,

ne žali se,

te se ne nađe ni crepa kad se razbije

da uzmeš oganj s ognjišta ili da zahvatiš vodu iz jame.

15Jer ovako govori Gospod Gospod, Svetac Izrailjev:

Ako se povratite i budete mirni,

izbavićete se,

u miru i uzdanju biće sila vaša;

ali vi nećete.

16Nego govorite:

Ne; nego ćemo na konjima pobeći.

Zato ćete bežati.

Pojahaćemo brze konje.

Zato će biti brži koji će vas terati.

17Bežaće vas hiljadu kad jedan poviče;

kad poviču petorica, bežaćete svi,

dok ne ostanete kao okresano drvo navrh gore

i kao zastava na humu.

18A zato čeka Gospod da se smiluje na vas,

i zato će se uzvisiti da vas pomiluje;

jer je Gospod pravedan Bog;

blago svima koji Ga čekaju.

19Jer će narod nastavati u Sionu, u Jerusalimu; nećeš više plakati, doista će te pomilovati kad povičeš; čim te čuje, odazvaće ti se. 20Premda će vam Gospod dati hleb tužni i vodu nevoljničku; ali ti se više neće uzimati učitelji tvoji, nego će oči tvoje gledati učitelje tvoje, 21i uši će tvoje slušati reč iza tebe gde govori: To je put, idite njim, ako biste svrnuli nadesno ili nalevo. 22I oprznićete posrebrene likove svoje rezane i zlatno odelo likova livenih, i bacićete ih kao nečistoću, i reći ćeš im: Odlazite.

23I daće dažd semenu tvom koje poseješ na njivi, i hleb od roda zemaljskog biće obilat i sit; tada će stoka tvoja pasti na paši prostranoj. 24Volovi i magarci, što rade zemlju, ješće čistu zob ovejanu lopatom i rešetom. 25I na svakoj gori visokoj i na svakom humu visokom biće izvori i potoci, kad bude pokolj veliki, kad popadaju kule. 26I svetlost će mesečeva biti kao svetlost sunčeva, a svetlost će sunčeva biti sedam puta veća, kao svetlost od sedam dana, kad Gospod zavije ulom narodu svom i isceli rane koje mu je zadao.

27Gle, ime Gospodnje ide izdaleka,

gnev Njegov gori i vrlo je težak;

usne su Mu pune ljutine

i jezik Mu je kao oganj koji sažiže.

28A Duh Mu je kao potok koji plavi i dopire do grla,

da raseje narode da odu u ništa,

i biće u čeljustima narodima uzda

koja će ih goniti da lutaju.

29Pevaćete kao noću uoči praznika, i veselićete se od srca kao onaj koji ide sa sviralom na goru Gospodnju, k steni Izrailjevoj, 30i Gospod će pustiti da se čuje slava glasa Njegovog, i pokazaće kako maše rukom svojom s ljutim gnevom i plamenom ognjenim koji proždire, s rasapom i sa silnim daždem i s gradom. 31Jer će se od glasa Gospodnjeg prepasti Asirac, koji je bio palicom. 32I kuda god prođe palica pouzdana, kojom će Gospod navaliti na nj, biće bubnji i gusle, i ratovima žestokim ratovaće na njih. 33Jer je već pripravljen Tofet, i samom caru pripravljen je, načinio je dubok i širok; mesta, ognja i drva ima mnogo; dah Gospodnji kao potok sumporni upaliće ga.