Isaija 27

Poniženje svetskih sila, sabiranje sinova Izrailjevih.

1Tada će Gospod pokarati mačem svojim ljutim i velikim i jakim levijatana, prugu zmiju, i levijatana, krivuljastu zmiju, i ubiće zmaja koji je u moru.

2Tada pevajte o vinogradu koji rađa crveno vino:

3Ja Gospod čuvam ga,

u svako doba zalivaću ga,

dan noć čuvaću ga da ga ko ne ošteti.

4Nema gneva u mene;

ko će staviti u boj nasuprot meni čkalj i trnje?

Ja ću pogaziti i spaliti sve.

5Ili neka se uhvati za silu moju da učini mir sa mnom;

učiniće mir sa mnom.

6Jednom će se ukoreniti Jakov,

procvetaće i uzrasti Izrailj,

i napuniće vasiljenu plodom.

7Je li ga udario

onako kako je udario one koji njega udaraše?

Je li ga ubio

onako kako su ubijeni oni koje je ubio?

8S merom ga je karao, kad ga je odbacio,

kad ga je odneo silnim vetrom svojim istočnim.

9Zato će se time očistiti bezakonje Jakovljevo

i to će biti sva korist što će se uzeti greh njegov

kad sve kamenje oltarno razmetne

kao razdrobljeno krečno kamenje

i ne bude više gajeva ni sunčanih likova,

10Jer će tvrdi grad opusteti

i biće stan ostavljen i zanemaren kao pustinja;

onde će pasti tele i onde će legati,

i poješće mu grane.

11Kad se posuše grane, polomiće se;

žene će dolaziti i ložiti ih na oganj.

Jer je narod nerazuman;

zato ga neće žaliti koji ga je stvorio,

i koji ga je sazdao neće se smilovati na nj.

12U to će vreme Gospod ovijati od obale reke do potoka misirskog, a vi, sinovi Izrailjevi, sabraćete se jedan po jedan. 13I tada će se zatrubiti u veliku trubu, i koji se behu izgubili u zemlji asirskoj i koji behu zagnani u zemlju misirsku, doći će i klanjaće se Gospodu na svetoj gori u Jerusalimu.