Isaija 17

Proricanje o propasti Damaska i Izrailja.

1Breme Damasku.

Gle, Damask će se ukinuti da ne bude više grad,

nego će biti gomila razvalina.

2Gradovi aroirski biće ostavljeni,

biće za stada, te će u njima počivati,

i niko ih neće plašiti.

3Nestaće gradova Jefremovih

i carstva u Damasku i ostatku sirskom,

biće kao slava sinova Izrailjevih,

veli Gospod nad vojskama.

4I u taj će dan istančati slava Jakovljeva,

i debelo telo njegovo omršaće.

5Jer će biti kao kad žetelac sabira žito i rukom žanje klasje,

i biće kao kad se kupi klasje u dolini rafajskoj.

6Ali će se ostaviti u njoj pabirci

kao kad se otrese maslina,

pa dve tri ostanu u vrhu,

i četiri pet na rodnim granama,

veli Gospod Bog Izrailjev.

7U to će vreme čovek pogledati na Tvorca svog, i oči njegove gledaće na Sveca Izrailjevog; 8a neće pogledati na oltare, delo ruku svojih, niti će gledati na ono što su načinili prsti njegovi, ni na lugove ni na likove sunčane.

9U to će vreme tvrdi gradovi njegovi biti kao ostavljen grm i ogranak, jer će se ostaviti radi sinova Izrailjevih, i biće pustoš.

10Jer si zaboravio Boga spasenja svog,

i nisi se sećao Stene sile svoje;

zato sadi krasne sadove

i lozu stranu presađuj;

11Danju radi da uzraste šta posadiš,

i jutrom gledaj da ti seme nikne;

ali kad dođe do branja razgrabiće se,

i ostaće ti ljuta žalost.

12Teško mnoštvu velikih naroda,

što buče kao što buče mora,

i uzavrelim narodima,

kojih stoji vreva kao silnih voda;

13Vreva stoji naroda kao velikih voda;

ali će povikati na njih,

i oni će pobeći daleko,

i biće gonjeni kao pleva po brdima od vetra

i kao prah od vihora.

14Uveče eto straha,

i pre nego svane nema nikoga.

To je deo onih koji nas gaze,

i nasledstvo onih koji otimaju od nas.