Isaija 14

Oslobođenje Izrailja i pobedna pesma zbog pogibli cara vavilonskog. Propast Asiraca i Filisteja.

1Jer će se smilovati Gospod na Jakova, i opet će izabrati Izrailja, i namestiće ih u zemlji njihovoj, i prilepiće se k njima došljaci i pridružiće se domu Jakovljevom. 2Jer će ih uzeti narodi i odvesti na mesto njihovo, i naslediće ih Izrailjci u zemlji Gospodnjoj da im budu sluge i sluškinje, i zarobiće one koji ih behu zarobili, i biće gospodari svojim nasilnicima.

3I kad te smiri Gospod od truda tvog i muke i od ljutog ropstva u kome si robovao, 4tada ćeš izvoditi ovu priču o caru vavilonskom i reći ćeš:

Kako nesta nastojnika,

nesta danka?

5Slomi Gospod štap bezbožnicima,

palicu vladaocima,

6Koja je ljuto bila narode bez prestanka,

i gnevno vladala nad narodima,

i gonila nemilice.

7Sva zemlja počiva i mirna je;

pevaju glasno.

8Vesele se s tebe i jele i kedri livanski govoreći:

Otkako si pao, ne dolazi niko da nas seče.

9Pakao dole uskoleba se tebe radi

da te sretne kad dođeš,

probudi ti mrtvace i sve knezove zemaljske,

diže s prestola njihovih sve careve narodne.

10Svi će progovoriti i reći tebi:

I ti li si iznemogao kao mi?

Izjednačio se s nama?

11Spusti se u pakao ponos tvoj,

zveka psaltira tvojih;

prostrti su poda te moljci,

a crvi su ti pokrivač.

12Kako pade s neba,

zvezdo danice, kćeri zorina?

Kako se obori na zemlju

koji si gazio narode?

13A govorio si u srcu svom:

Izaći ću na nebo,

više zvezda Božjih podignuću presto svoj,

i sešću na gori zbornoj na strani severnoj;

14Izaći ću u visine nad oblake,

izjednačiću se s Višnjim.

15A ti se u pakao svrže,

u dubinu grobnu.

16Koji te vide pogledaće na te,

i gledaće te govoreći:

To li je onaj koji je tresao zemlju,

koji je drmao carstva,

17Koji je vasiljenu obraćao u pustinju,

i gradove njene raskopavao?

Roblje svoje nije otpuštao kući?

18Svi carevi narodni,

svikoliki, leže slavno,

svaki u svojoj kući.

19A ti se izbaci iz groba svog,

kao gadna grana,

kao haljina pobijenih,

mačem pobodenih,

koji silaze u jamu kamenu,

kao pogažen strv.

20Nećeš se združiti s njima pogrebom,

jer si zemlju svoju zatro,

narod si svoj ubio;

neće se spominjati seme zlikovačko dok je veka.

21Pripravite pokolj sinovima njegovim

za bezakonje otaca njihovih

da se ne podignu

i ne naslede zemlju

i ne napune vasiljenu gradovima.

22Jer ću ustati na njih, govori Gospod nad vojskama, i zatrću ime Vavilonu i ostatak, i sina i unuka, govori Gospod. 23I načiniću od njega stan ćukovima i jezera vodena, i omešću ga metlom pogibli, govori Gospod nad vojskama.

24Zakle se Gospod nad vojskama govoreći:

Doista, biće kako sam smislio,

i kako sam naumio izvršiće se.

25Potrću Asirca u zemlji svojoj,

na gorama svojim izgaziću ga;

tada će se skinuti s njih jaram njegov,

i breme njegovo s pleća njihovih skinuće se.

26To je namišljeno svoj zemlji,

i to je ruka podignuta na sve narode.

27Jer je Gospod nad vojskama naumio,

ko će razbiti?

I Njegovu ruku podignutu

ko će odvratiti?

28Godine koje umre car Ahaz bi objavljeno ovo breme:

29Nemoj se radovati, zemljo filistejska svakolika,

što se slomi prut onog koji te je bio;

jer će iz korena zmijskog niknuti zmija vasilinska,

i plod će mu biti zmaj ognjeni krilati.

30I prvenci siromaški nahraniće se,

i ubogi će počivati bez straha;

a tvoj ću koren umoriti glađu,

i ostatak tvoj on će pobiti.

31Ridajte, vrata;

viči, grade;

rastopila si se, sva zemljo filistejska,

jer sa severa ide dim

i niko se neće osamiti u zborovima njegovim.

32I šta će se odgovoriti poslanicima narodnim?

Da je Gospod osnovao Sion

i da će u nj utecati nevoljnici naroda Njegovog.