Osija 8

Neprijateljska navala i idolopoklonički narod.

1Trubu na usta, i reci:

Kao orao ide na dom Gospodnji;

jer prestupiše zavet moj

i otpadiše se od zakona mog.

2Izrailj će vikati ka meni:

Bože moj; poznajemo Te.

3Izrailj je ostavio dobro;

neprijatelj će ga goniti.

4Postavljaju careve, ali ne od mene;

podižu knezove, za koje ja ne znam;

od srebra svog i od zlata svog grade sebi likove,

da se istrebe.

5Ostavilo te je tele tvoje, Samarijo;

jarost se moja raspalila na njih;

dokle se neće moći očistiti?

6Jer je i ono od Izrailja,

načinio ga je umetnik,

i nije Bog;

tele će samarijsko otići u komade.

7Jer seju vetar,

pa će žeti oluju;

stabljike neće imati,

klica neće dati brašno,

da bi i dala,

proždreće ga tuđinci.

8Proždreće se Izrailj,

biće među narodima kao sud na kome nema miline.

9Jer otidoše k Asircu,

divljem magarcu, koji je sam za se;

Jefrem naima ljubavnike.

10A što naimaše među narodima,

ja ću ih sabrati;

a već i okusiše malo

radi bremena Cara nad knezovima.

11Što umnoži Jefrem oltare da greši,

biće mu oltari na greh.

12Napisah mu velike stvari u zakonu svom;

ali mu se čine kao nešto tuđe.

13Za žrtve, koje mi prinose,

prinose meso, i jedu ga;

Gospod ih ne prima;

sada će se opomenuti bezakonja njihova

i pohodiće grehe njihove;

oni će se vratiti u Misir.

14Izrailj zaboravi Tvorca svog, i sagradi dvorove,

i Juda umnoži tvrde gradove;

ali ću pustiti oganj u gradove ovom,

i spaliće dvorove onom.