Jevrejima 4

Ostavljeno je još počivanje narodu Božijem uz pomoć Hristovu.

1Da se bojimo, dakle, da kako dok je još ostavljeno obećanje da se ulazi u pokoj Njegov, ne zakasni koji od vas. 2Jer je nama objavljeno kao i onima; ali onima ne pomaže čuvena reč, jer ne verovaše oni koji čuše. 3Jer mi koji verovasmo ulazimo u pokoj, kao što reče:

Zato se zakleh u gnevu svom

da neće ući u pokoj moj,

ako su dela i bila gotova od postanja sveta. 4Jer negde reče za sedmi dan ovako: i počinu Bog u dan sedmi od svih dela svojih. 5I na ovom mestu opet:

Neće ući u pokoj moj.

6Budući, pak, da neki imaju da uđu u njega, i oni kojima je najpre javljeno ne uđoše za neposlušanje; 7opet odredi jedan dan, danas, govoreći u Davidu po tolikom vremenu, kao što se pre kaza:

Danas ako glas Njegov čujete,

ne budite drvenastih srca.

8Jer da je Isus one doveo u pokoj, ne bi za drugi dan govorio potom. 9Dakle je ostavljeno još počivanje narodu Božijem. 10Jer koji uđe u pokoj Njegov, i on počiva od dela svojih, kao i Bog od svojih.

11Da se postaramo, dakle, ući u taj pokoj, da ne upadne ko u onu istu gatku neverstva. 12Jer je živa reč Božija, i jaka, i oštrija od svakog mača oštrog s obe strane, i prolazi tja do rastavljanja i duše i duha, i zglavaka i mozga, i sudi mislima i pomislima srca. 13I nema tvari nepoznate pred Njime, nego je sve golo i otkriveno pred očima Onog kome govorimo.

14Imajući, dakle, velikog Poglavara svešteničkog, koji je prošao nebesa, Isusa sina Božijeg, da se držimo priznanja. 15Jer nemamo Poglavara svešteničkog koji ne može postradati s našim slabostima, nego koji je u svačemu iskušan kao i mi, osim greha. 16Da pristupimo, dakle, slobodno k prestolu blagodati, da primimo milost i nađemo blagodat za vreme kad nam zatreba pomoć.