Avakum 3

Prorokova molitva puna radosnog pouzdanja.

1Molitva proroka Avakuma; za pevanje.

2Gospode, čuh reč Tvoju,

i uplaših se;

Gospode, delo svoje usred godina sačuvaj u životu,

usred godina objavi ga,

u gnevu seti se milosti.

3Bog dođe od Temana

i Svetac s gore Farana;

slava Njegova pokri nebesa

i zemlja se napuni hvale Njegove.

4Svetlost Mu beše kao sunce,

zraci izlažahu Mu iz ruku,

i onde beše sakrivena sila Njegova.

5Pred Njim iđaše pomor,

i živo ugljevlje iđaše ispod nogu Njegovih.

6Stade, i izmeri zemlju,

pogleda i razmetnu narode,

raspadoše se večne gore,

slegoše se humovi večni;

putevi su Mu večni.

7Videh šatore etiopske u muci,

ustreptaše zavesi zemlji madijanskoj.

8Eda li se na reke razgnevi Gospod?

Eda li se na reke raspali gnev Tvoj?

Na more jarost Tvoja,

kad si pojezdio na konjima svojim

i na kolima svojim za spasenje?

9Pomoli se luk Tvoj

kao što si se zakleo plemenima;

razdro si zemlju za reke.

10Videše Te gore i uzdrhtaše,

povodanj navali;

bezdana pusti glas svoj,

uvis podiže ruke svoje.

11Sunce i mesec stadoše u stanu svom,

idoše prema svetlosti Tvoje strele,

prema sevanju sjajnog koplja Tvog.

12Srdito si išao po zemlji,

gnevno si gazio narode.

13Izašao si na spasenje narodu svom,

na spasenje s pomazanikom svojim;

razmrskao si glavu kući bezbožničkoj

do vrata otkrivši temelj.

14Njegovim kopljima probio si glavu selima njegovim

kad navaljivahu kao vihor da me razaspu,

radovahu se

kao da će proždreti siromaha u potaji.

15Išao si po moru na konjima svojim,

po gomili mnoge vode.

16Čuh, i utroba se moja uskoleba,

usne mi uzdrhtaše na glas,

u kosti mi uđe trulež,

i ustresoh se na mestu svom;

kako ću počivati u dan nevolje,

kad dođe na narod koji će ga opustošiti.

17Jer smokva neće cvasti,

niti će biti roda na lozi vinovoj;

rod će maslinov prevariti,

i njive neće dati hrane,

ovaca će nestati iz tora,

i goveda neće biti u oboru.

18Ali ću se ja radovati u Gospodu,

veseliću se u Bogu spasenja svog.

19Gospod je Gospod sila moja,

i daće mi noge kao u košute,

i vodiće me po visinama mojim.

Načelniku pevačkom uz žice moje.