1. Mojsijeva 9

Zakoni za novi svet. Zavet i duga. Nojevo prokletstvo i blagoslov svoje dece.

1I Bog blagoslovi Noja i sinove njegove, i reče im: Rađajte se i množite se i napunite zemlju; 2i sve zveri zemaljske i sve ptice nebeske i sve što ide po zemlji i sve ribe morske neka vas se boje i straše; sve je predano u vaše ruke. 3Šta se god miče i živi, neka vam bude za jelo, sve vam to dadoh kao zelenu travu. 4Ali ne jedite mesa s dušom njegovom, a to mu je krv. 5Jer ću i vašu krv, duše vaše, iskati; od svake ću je zveri iskati; iz ruke samog čoveka, iz ruke svakog brata njegovog iskaću dušu čovečiju.

6Ko prolije krv čovečiju,

njegovu će krv proliti čovek;

jer je Bog po svom obličju stvorio čoveka.

7Rađajte se dakle i množite se; narodite se veoma na zemlji i namnožite se na njoj.

8I reče Bog Noju i sinovima njegovim s njim, govoreći: 9A ja evo postavljam zavet svoj s vama i s vašim semenom nakon vas, 10i sa svim životinjama, što su s vama od ptica, od stoke i od svih zveri zemaljskih što su s vama, sa svačim što je izašlo iz kovčega, i sa svim zverima zemaljskim. 11Postavljam zavet svoj s vama, te odsele neće nijedno telo poginuti od potopa, niti će više biti potopa da zatre zemlju. 12I reče Bog: Evo znak zaveta koji postavljam između sebe i vas i svake žive tvari, koja je s vama do veka: 13Metnuo sam dugu svoju u oblake, da bude znak zaveta između mene i zemlje. 14Pa kad oblake navučem na zemlju, videće se duga u oblacima, 15i opomenuću se zaveta svog koji je između mene i vas i svake duše žive u svakom telu, i neće više biti od vode potopa da zatre svako telo. 16Duga će biti u oblacima, pa ću je pogledati, i opomenuću se večnog zaveta između Boga i svake duše žive u svakom telu koje je na zemlji. 17I reče Bog Noju: To je znak zaveta koji sam učinio između sebe i svakog tela na zemlji.

18A behu sinovi Nojevi koji izađoše iz kovčega: Sim i Ham i Jafet; a Ham je otac Hanancima. 19To su tri sina Nojeva, i od njih se naseli sva zemlja.

20A Noje poče raditi zemlju, i posadi vinograd. 21I napiv se vina opi se, i otkri se nasred šatora svog. 22A Ham, otac Hanancima, vide golotinju oca svog, i kaza obojici braće svoje na polju. 23A Sim i Jafet uzeše haljinu, i ogrnuše je obojica na ramena svoja, i idući natraške pokriše njom golotinju oca svog, licem natrag okrenuvši se da ne vide golotinje oca svog. 24A kad se Noje probudi od vina, dozna šta mu je učinio mlađi sin, 25i reče:

Proklet da je Hanan,

i da bude sluga slugama braće svoje!

26I još reče:

Blagosloven da je Gospod Bog Simov,

i Hanan da mu bude sluga!

27Bog da raširi Jafeta da živi u šatorima Simovim,

a Hanan da im bude sluga!

28I požive Noje posle potopa trista pedeset godina. 29A svega požive Noje devet stotina pedeset godina; i umre.