1. Mojsijeva 7

Nastaje potop.

1I reče Gospod Noju: Uđi u kovčeg ti i sav dom tvoj; jer te nađoh pravedna pred sobom ovog veka. 2Uzmi sa sobom od svih životinja čistih po sedmoro, sve mužjaka i ženku njegovu; a od životinja nečistih po dvoje, mužjaka i ženku njegovu, 3takođe i od ptica nebeskih po sedam, mužjaka i ženku njegovu, da im se sačuva seme na zemlji. 4Jer ću do sedam dana pustiti dažd na zemlju za četrdeset dana i četrdeset noći, i istrebiću sa zemlje svako telo živo, koje sam stvorio. 5I Noje učini sve što mu zapovedi Gospod.

6A beše Noju šest stotina godina kad dođe potop na zemlju. 7I uđe Noje u kovčeg i sinovi njegovi i žena njegova i žene sinova njegovih s njim radi potopa. 8Od životinja čistih i od životinja nečistih i od ptica i od svega što se miče po zemlji, 9uđe k Noju u kovčeg po dvoje, muško i žensko, kao što beše Bog zapovedio Noju. 10A u sedmi dan dođe potop na zemlju.

11Kad je bilo Noju šest stotina godina, te godine drugog meseca, sedamnaesti dan toga meseca, taj dan razvališe se svi izvori velikog bezdana, i otvoriše se ustave nebeske; 12i udari dažd na zemlju za četrdeset dana i četrdeset noći. 13Taj dan uđe u kovčeg Noje i Sim i Ham i Jafet, sinovi Nojevi, i žena Nojeva i tri žene sinova njegovih s njima; 14oni, i svakojake zveri po vrstama svojim, i svakojaka stoka po vrstama svojim, i šta se god miče po zemlji po vrstama svojim, i ptice sve po vrstama svojim, i šta god leti i ima krila, 15dođe k Noju u kovčeg po dvoje od svakog tela, u kome ima živa duša, 16muško i žensko od svakog tela uđoše, kao što beše Bog zapovedio Noju; pa Gospod zatvori za njim.

17I bi potop na zemlji za četrdeset dana; i voda dođe i uze kovčeg, i podiže ga od zemlje. 18I navali voda, i usta jako po zemlji, i kovčeg stade ploviti vodom. 19I navaljivaše voda sve većma po zemlji, i pokri sva najviša brda što su pod celim nebom. 20Petnaest lakata dođe voda iznad brda, pošto ih pokri. 21Tada izgibe svako telo što se micaše na zemlji, ptice i stoka, i zveri i sve što gamiže po zemlji, i svi ljudi. 22Sve što imaše dušu živu u nosu, sve što beše na suvom, pomre. 23I istrebi se svako telo živo na zemlji, i ljudi i stoka i šta god gamiže i ptice nebeske, sve, velim, istrebi se sa zemlje; samo Noje osta i šta s njim beše u kovčegu. 24I stajaše voda povrh zemlje sto pedeset dana.