1. Mojsijeva 15

Avramu se obriče sin. Njegovo verovanje. Zavet Boga sa njim.

1Posle ovih stvari dođe Avramu reč Gospodnja u utvari govoreći: Ne boj se, Avrame, ja sam ti štit, i plata je tvoja vrlo velika. 2A Avram reče Gospode, Gospode, šta ćeš mi dati kad živim bez dece, a pa kome će ostati moja kuća to je Elijezer ovaj Damaštanin? 3Još reče Avram: Eto meni nisi dao poroda, pa će sluga rođen u kući mojoj biti moj naslednik. 4A gle, Gospod mu progovori: Neće taj biti naslednik tvoj, nego koji će izaći od tebe taj će ti biti naslednik. 5Pa ga izvede napolje i reče mu: Pogledaj na nebo i prebroj zvezde, ako ih možeš prebrojati. I reče mu: Tako će ti biti seme tvoje. 6I poverova Avram Bogu, a On mu primi to u pravdu.

7I reče mu: Ja sam Gospod, koji te izvedoh iz Ura haldejskog da ti dam zemlju ovu da bude tvoja. 8A on reče: Gospode, Gospode, po čemu ću poznati da će biti moja? 9I reče mu: Prinesi mi junicu od tri godine i kozu od tri godine i ovna od tri godine i grlicu i golupče. 10I on uze sve to, i raseče na pole, i metnu sve pole jednu prema drugoj; ali ne raseče ptice. 11A ptice sletahu na te mrtve životinje; a Avram ih odgoniše.

12A kad sunce beše na zalasku, uhvati Avrama tvrd san, i gle, strah i mrak velik obuze ga. 13I Gospod reče Avramu: Znaj zacelo da će seme tvoje biti došljaci u zemlji tuđoj, pa će joj služiti, i ona će ih mučiti četiri stotine godina. 14Ali ću suditi i narodu kome će služiti; a posle će oni izaći s velikim blagom. 15A ti ćeš otići k ocima svojim u miru, i bićeš pogreben u dobroj starosti. 16A oni će se u četvrtom kolenu vratiti ovamo; jer gresima amorejskim još nije kraj.

17A kad se sunce smiri i kad se smrče, gle, peć se dimljaše, i plamen ognjeni prolažaše između onih delova. 18Taj dan učini Gospod zavet s Avramom govoreći: Semenu tvom dadoh zemlju ovu od vode misirske do velike vode, vode Efrata, 19kenejsku, kenezejsku i kedmonejsku, 20i hetejsku i ferezejsku i rafajsku, 21i amorejsku i hananejsku i gergesejsku i jevusejsku.