Jezekilj 31

I Faraon mora kao i car Asirski da propadne.

1A jedanaeste godine, trećeg meseca, prvog dana, dođe mi reč Gospodnja govoreći: 2Sine čovečji, kaži Faraonu caru misirskom i narodu njegovom:

Na šta si nalik u veličini svojoj?

3Eto, Asirac beše kedar na Livanu,

lepih grana i debelog hlada i visokog rasta,

kome vrhovi behu među gustim granama.

4Voda ga odgoji, bezdana ga uzvisi;

ona rekama svojim tečaše oko njegovog stabla

i puštaše potoke svoje k svim drvetima poljskim.

5Zato rast njegov nadvisi sva drveta poljska,

i umnožiše se grane njegove,

i od mnoštva vode raširiše se odvode njegove kad ih puštaše.

6Na granama njegovim vijahu gnezda sve ptice nebeske,

i pod granama njegovim sve zveri poljske ležahu se,

i u hladu njegovom seđahu svi veliki narodi.

7I beše lep veličinom svojom i dužinom grana svojih,

jer mu koren beše kod velike vode.

8Kedri u vrtu Božjem ne mogahu ga zakloniti,

jele ne mogahu se izjednačiti s njegovim granama,

i javori ne behu kao ogranci njegovi;

nijedno drvo u vrtu Božjem ne beše na lepotu tako kao on.

9Učinih ga lepog mnoštvom grana

da mu zaviđahu sva drveta edemska što behu u vrtu Božjem.

10Zato ovako veli Gospod Gospod: Što je visok narastao, i digao vrh svoj među guste grane, i srce se njegovo ponelo visinom njegovom, 11zato ga dadoh u ruku najsilnijem među narodima da čini s njim šta hoće, odvrgoh ga za bezbožnost njegovu. 12I tuđinci, najljući između naroda, posekoše ga i ostaviše ga; grane mu popadaše po gorama i po svim dolinama, i ogranci mu se izlomiše po svim potocima na zemlji; i svi narodi zemaljski otidoše iz hlada njegovog i ostaviše ga. 13Na izvaljenom panju njegovom stanuju sve ptice nebeske, i na granama su njegovim sve zveri poljske, 14da se ne ponosi visinom svojom ni jedno drvo kraj vode i ne diže vrha svog među guste grane, i od svih što se natapaju da se ni jedno ne uzda u sebe radi svoje veličine; jer su svi predani na smrt, bačeni u najdonji kraj zemlje među sinove ljudske s onima koji silaze u jamu.

15Ovako veli Gospod Gospod: U koji dan siđe u grob, učinih žalost, pokrih bezdanu njega radi, i ustavih reke njene, i velika voda stade, i rascvelih za njim Livan, i sva drveta poljska povenuše za njim. 16Praskom padanja njegovog ustresoh narode, kad ga svalih u grob s onima koji silaze u jamu; i utešiše se na najdonjoj strani zemlje sva drveta edemska, što je najbolje i najlepše na Livanu, sva što se natapahu. 17I oni siđoše s njim u grob k onima što su pobijeni mačem, i mišica njegova, i koji seđahu u hladu njegovom među narodima.

18Na koje si među drvetima edemskim nalik slavom i veličinom? Ali ćeš biti oboren s drvetima edemskim u najdonji kraj zemlje, među neobrezanima ćeš ležati, s onima koji su pobijeni mačem.

To je Faraon i sav narod njegov, govori Gospod Gospod.