Jezekilj 29

O propasti Misira.

1Godine desete, desetog meseca, dvanaestog dana, dođe mi reč Gospodnja govoreći: 2Sine čovečji, okreni lice svoje prema Faraonu caru misirskom, i prorokuj protiv njega i protiv svega Misira. 3Govori i reci: Ovako veli Gospod Gospod:

evo me na te, Faraone care misirski,

zmaju veliki što ležiš usred reka svojih,

koji reče: Moja je reka;

ja sam je načinio sebi.

4Zato ću ti metnuti u čeljusti udicu,

i učiniću da se ribe u rekama tvojim nahvataju na krljušti tvoje;

i izvući ću te iz reka tvojih

i sve ribe iz reka tvojih nahvatane na krljušti tvoje.

5I ostaviću u pustinji tebe i sve ribe iz tvojih reka,

i pašćeš na zemlju i nećeš se pokupiti ni sabrati,

zverima zemaljskim i pticama nebeskim daću te da te jedu.

6I svi će stanovnici misirski poznati da sam ja Gospod.

Jer su štap od trske domu Izrailjevom. 7Kad te uhvatiše u ruku, ti se slomi i raseče im sve rame; a kad se nasloniše na te, ti se prebi i probode im sva bedra. 8Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja ću pustiti na te mač, i istrebiću iz tebe ljude i stoku. 9I zemlja će se misirska opustošiti i biti pusta, i poznaće se da sam ja Gospod, jer reče: Moja je reka, i ja sam je načinio. 10Zato evo me na tebe i na reke tvoje, i obratiću zemlju misirsku u pustoš i samu pustinju, od kule sinske do međe etiopske. 11Neće prelaziti preko nje nogom svojom čovek, niti će živinče nogom svojom prelaziti preko nje, i neće se živeti u njoj četrdeset godina. 12I učiniću od zemlje misirske pustoš među zemljama opustošenim, i gradovi će njeni među pustim gradovima biti pustoš četrdeset godina, i rasejaću Misirce među narode i razasuću ih po zemljama.

13Jer ovako veli Gospod Gospod: Posle četrdeset godina skupiću Misirce iz naroda u koje budu rasejani. 14I povratiću roblje misirsko, i dovešću ih opet u zemlju Patros, na postojbinu njihovu, i onde će biti malo carstvo. 15Malo će biti mimo ostalih carstava, niti će se više uzdignuti nad narode, jer ću ih smanjiti da ne vladaju narodima. 16I neće više biti domu Izrailjevom uzdanica da napominje bezakonje kad bi gledali za njima; i poznaće da sam ja Gospod Gospod.

17A dvadeset sedme godine, prvog meseca, prvog dana, dođe mi reč Gospodnja govoreći: 18Sine čovečji, Navuhodonosor car vavilonski zadade vojsci svojoj tešku službu protiv Tira; svaka glava oćelavi i svako se rame odre, a plate ne bi ni njemu ni vojsci njegovoj od Tira za službu kojom služiše protiv njega. 19Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo ja dajem Navuhodonosoru caru vavilonskom zemlju misirsku, i on će odvesti narod i odneti plen i pograbiti grabež, i to će biti plata njegovoj vojsci. 20Za trud kojim se trudio oko toga dadoh mu zemlju misirsku, jer se za me trudiše, govori Gospod Gospod.

21U onaj ću dan učiniti da naraste rog domu Izrailjevom, i tebi ću otvoriti usta među njima, i znaće da sam ja Gospod.