Jezekilj 11

Poglavari Judini kažnjeni, roblje utešeno.

1Tada me podiže duh, i odnese me na istočna vrata doma Gospodnjeg, koja gledaju na istok, i gle, na vratima beše dvadeset i pet ljudi, i među njima videh Jezaniju, sina Azurovog i Felatiju sina Venajinog, poglavare narodne. 2I reče mi: Sine čovečji, ovi ljudi smišljaju bezakonje, i zlo savetuju u tom gradu, 3govoreći: Nije blizu; da gradimo kuće; ovaj je grad lonac a mi meso. 4Zato prorokuj protiv njih, prorokuj, sine čovečji.

5I pade na me duh Gospodnji i reče mi: Reci: Ovako veli Gospod: Dome Izrailjev, tako govoriste, i znam misli srca vašeg. 6Mnoge pobiste u tom gradu, i napuniste ulice njihove pobijenih. 7Zato ovako veli Gospod Gospod: Koje pobiste i pobacaste usred njega, oni su meso, a on je lonac, a vas ću izvesti iz njega. 8Bojite se mača; mač ću pustiti na vas, govori Gospod Gospod. 9I izvešću vas iz njega, i daću vas u ruke tuđincima, i izvršiću na vama sudove. 10Od mača ćete pasti, na međi Izrailjevoj sudiću vam, i poznaćete da sam ja Gospod. 11Ovaj grad neće vam biti lonac niti ćete vi biti u njemu meso; na međi Izrailjevoj sudiću vam. 12I poznaćete da sam ja Gospod, jer po uredbama mojim ne hodiste niti zakone moje izvršavaste, nego činiste po zakonima tih naroda što su oko vas.

13A kad prorokovah, umre Felatija sin Venajin; tada padoh na lice svoje i povikah glasno i rekoh: Jaoh Gospode Gospode! Hoćeš li da istrebiš ostatak Izrailjev?

14A glas Gospodnji dođe mi govoreći: 15Sine čovečji, braća su tvoja, braća tvoja, rodbina tvoja i dom Izrailjev vaskoliki, kojima govoriše Jerusalimljani: Idite daleko od Gospoda, nama je data zemlja u nasledstvo. 16Zato reci: Ovako veli Gospod Gospod: Ako ih i odagnah daleko među narode, ako ih i rasejah po zemljama, opet ću im biti svetinja za malo u zemljama u koje otidoše. 17Zato reci: Ovako veli Gospod Gospod: Sabraću vas iz naroda i pokupiću vas iz zemalja u koje se rasejaste, i daću vam zemlju Izrailjevu. 18I kad dođu u nju, izbaciće iz nje sve gadove njene i sve gnusobe njene. 19I daću im jedno srce, i nov duh metnuću u njih, i izvadiću iz tela njihovog kameno srce i daću im srce mesno, 20da bi hodili po mojim uredbama i držali moje zakone i izvršavali ih; i biće mi narod, i ja ću im biti Bog. 21A kojima srce ide po želji gnusoba njihovih i gadova njihovih, njihov ću put obratiti na njihovu glavu, govori Gospod Gospod.

22Potom mahnuše heruvimi krilima svojim, i točkovi otidoše prema njima, i slava Boga Izrailjevog beše ozgo nad njima. 23I podiže se slava Gospodnja isred grada, i stade na gori koja je s istoka gradu. 24A mene duh podiže i odnese u utvari duhom Božjim u Haldejsku k roblju: i utvara koju videh otide od mene. 25I kazah roblju sve reči Gospodnje što mi pokaza.