Jezekilj 1

Javljanje slave Božije nad Heruvivima.

1Godine tridesete, meseca četvrtog, petog dana, kad bejah među robljem na reci Hevaru, otvoriše se nebesa, i videh utvare Božje. 2Petog dana tog meseca, pete godine od kako se zarobi car Joahin, 3dođe reč Gospodnja Jezekilju sinu Vuzijevom, svešteniku, u zemlji haldejskoj na reci Hevaru, i onde dođe ruka Gospodnja nada nj.

4I videh, i gle, silan vetar dolažaše od severa, i velik oblak i oganj koji se razgorevaše, i oko njega svetlost, a isred ognja kao jaka svetlost; 5isred njega još kao četiri životinje, koje na oči behu nalik na čoveka; 6i u svake behu četiri lica, i četiri krila u svake; 7i noge im behu prave, a u stopalu behu im noge kao u teleta; i sevahu kao uglađena bronza. 8I ruke im behu čovečje pod krilima nad četiri strane, i lica im i krila behu na četiri strane. 9Sastavljena im behu krila jedno s drugim; i ne okretahu se idući, nego svaka iđaše na prema se. 10I lice beše u sve četiri lice čovečje i lice lavovo s desne strane, a s leve strane lice volujsko i lice orlovo u sve četiri. 11I lica im i krila behu razdeljena ozgo; u svake se dva krila sastavljahu jedno s drugim, a dva pokrivahu im telo. 12I svaka iđaše pravo na prema se; iđahu kuda duh iđaše, i ne okretahu se idući. 13I na oči behu te životinje kao živo ugljevlje, gorahu na oči kao sveće; taj oganj prolažaše između životinja i svetljaše se, i iz ognja izlažaše munja. 14I životinje trčahu i vraćahu se kao munja.

15I kad gledah životinje, gle, točak jedan beše na zemlji uza svaku životinju prema četiri lica njihova. 16Obličjem i napravom behu točkovi kao boje hrisolitove, i sva četiri behu jednaka, i obličjem i napravom behu kao da je jedan točak u drugom. 17Kad iđahu, iđahu sva četiri svaki na svoju stranu, i idući ne skretahu. 18I naplaci im behu visoki strahota; i behu naplaci puni očiju unaokolo u sva četiri. 19I kad iđahu životinje, iđahu i točkovi uz njih; i kad se životinje podizahu od zemlje, podizahu se i točkovi. 20Kuda duh iđaše, onamo iđahu, i podizahu se točkovi prema njima, jer duh životinjski beše u točkovima. 21Kad one iđahu, iđahu i oni; i kad one stajahu, stajahu i oni; i kad se one podizahu od zemlje, podizahu se i točkovi prema njima, jer duh životinjski beše u točkovima.

22A nad glavama životinjama beše kao nebo, po viđenju kao kristal, strašno, razastrto ozgo, nad glavama njihovim. 23A pod tim nebom behu im krila pružena, jedno prema drugom, a dva krila svakoj pokrivahu telo. 24I čuh huku krila njihovih kad iđahu kao da beše huka velike vode, kao glas Svemogućeg i kao graja u logoru; i kad stajahu, spuštahu krila. 25I kad stavši spuštahu krila, čujaše se glas ozgo iz neba, koje beše nad glavama njihovim.

26I ozgo na onom nebu što im beše nad glavama, beše kao presto, po viđenju kao kamen safir, i na prestolu beše po obličju kao čovek. 27I videh kao jaku svetlost, i u njoj unutra kao oganj naokolo, od bedara gore, a od bedara dole videh kao oganj i svetlost oko njega. 28Kao duga u oblaku kad je kiša, takva na oči beše svetlost unaokolo.

To beše viđenje slave Božje na očima; i kad videh, padoh na lice svoje, i čuh glas Nekoga koji govoraše.