2. Mojsijeva 2

Mojsijevo rođenje, čudnovato održanje i odgajenje. Njegovo bežanje i brak.

1A neko od plemena Levijevog otide i oženi se kćerju Levijevom. 2I ona zatrudne i rodi sina; i videći ga lepog krijaše ga tri meseca. 3A kad ga ne može više kriti, uže kovčežić od site, i obli ga smolom i paklinom, i metnu dete u nj, i odnese ga u trsku kraj reke. 4A sestra njegova stade podalje da vidi šta će biti od njega. 5A kći Faraonova dođe da se kupa u reci, i devojke njene hodahu kraj reke; i ona ugleda kovčežić u trsci, i posla dvorkinju svoju te ga izvadi. 6A kad otvori, vide dete, i gle, dete plakaše; i sažali joj se, i reče: To je jevrejsko dete. 7Tada reče sestra njegova kćeri Faraonovoj: Hoćeš li da idem da ti dozovem dojkinju Jevrejku, da ti doji dete? 8A kći Faraonova reče joj: Idi. I otide devojčica, i dozva mater detinju. 9I kći Faraonova reče joj: Uzmi ovo dete, i odoj mi ga, a ja ću ti platiti. I uze žena dete i odoji ga. 10A kad dete odraste, odvede ga ka kćeri Faraonovoj, a ona ga posini; i nadede mu ime Mojsije govoreći: Jer ga iz vode izvadih.

11I kad Mojsije beše velik, izađe k braći svojoj, i gledaše nevolju njihovu. I vide gde nekakav Misirac bije čoveka Jevrejina između braće njegove. 12I obazrev se i tamo i amo, kad vide da nema nikoga, ubi Misirca, i zakopa ga u pesak. 13I sutradan izađe opet, a to se dva Jevrejina svađahu, i reče onom koji činjaše krivo: Zašto biješ bližnjeg svog? 14A on reče: Ko je tebe postavio knezom i sudijom nad nama? Hoćeš li da me ubiješ kao što si ubio Misirca? Tada se Mojsije uplaši i reče: Zaista se doznalo. 15I Faraon čuvši za to tražaše da pogubi Mojsija. Ali Mojsije pobeže od Faraona i dođe u zemlju madijansku, i sede kod jednog studenca.

16A sveštenik madijanski imaše sedam kćeri, i one dođoše i stadoše zahvatati vodu i nalivati u pojila da napoje stado oca svog. 17A dođoše pastiri, i oteraše ih; a Mojsije usta i odbrani ih, i napoji im stado. 18I one se vratiše k ocu svom Raguilu; a on reče: Što se danas tako brzo vratiste? 19A one rekoše: Jedan Misirac odbrani nas od pastira, i nali nam i napoji stado. 20A on reče kćerima svojim: Pa gde je? Zašto ostaviste tog čoveka? Zovite ga da jede. 21I Mojsije se skloni da živi kod onog čoveka, i on dade Mojsiju kćer svoju Seforu. 22I ona rodi sina, i on mu nadede ime Girsam, jer sam, reče, došljak u zemlji tuđoj.

23A posle mnogo vremena umre car misirski; i uzdisahu od nevolje sinovi Izrailjevi i vikahu; i vika njihova radi nevolje dođe do Boga. 24I Bog ču uzdisanje njihovo, i opomenu se Bog zaveta svog s Avramom, s Isakom i s Jakovom. 25I pogleda Bog na sinove Izrailjeve, i vide ih.