Jestira 2

Jestira postaje caricom. Mardohej, njen poočim otkriva zaveru protiv cara.

1Posle toga, kad se utiša gnev cara Asvira, on se opomenu Astine i šta je učinila i šta je naređeno za nju. 2I rekoše momci carevi, sluge njegove: Da potraže caru mladih devojaka lepih; 3i neka odredi car pristave po svim zemljama carstva svog da skupe sve devojke mlade i lepe u Susan grad carski u ženski dvor pod ruku Igaja dvoranina carevog, čuvara ženskog, i neka im se daju potrebe za lepotu. 4Pa koja devojka bude po volji caru, neka bude carica na Astinino mesto. I to bi po volji caru, i učini tako.

5Beše u Susanu, carskom gradu Judejac po imenu Mardohej, sin Jaira sina Simeja sina Kisovog, od plemena Venijaminovog, 6koji bi odveden u ropstvo iz Jerusalima s robljem koje bi odvedeno u ropstvo s Jehonijom carem Judinim, kog zarobi Navuhodonosor, car vavilonski. 7On odgajaše Adasu, a to je Jestira, kći strica njegovog, jer ne imaše oca ni matere; a devojka beše lepog stasa i krasnog lica, i po smrti oca joj i matere uze je Mardohej za kćer. 8I kad se razglasi reč careva i zapovest, i mnogo se devojaka skupi u Susan grad carski pod ruku Igajevu, bi i Jestira dovedena u dvor carev, pod ruku Igaja čuvara ženskog. 9I devojka mu omile i nađe milost u njega, te joj odmah dade potrebe za lepotu i deo njen, i sedam pristalih devojaka iz carskog doma, i namesti je s njenim devojkama na najlepše mesto u ženskom domu. 10Jestira ne kaza narod svoj ni rod svoj, jer joj Mardohej beše zabranio da ne kazuje. 11A Mardohej hodaše svaki dan ispred trema od ženskog doma da bi doznao kako je Jestira i šta će biti od nje.

12A kad bi došao red na koju devojku da uđe k caru Asviru, pošto bi joj se činilo po ženskom zakonu dvanaest meseca (jer toliko vremena trebaše da se ulepšavaju, šest meseca uljem od smirne, a šest meseca mirisima i drugim stvarima za lepotu žensku), 13tada bi devojka išla k caru, i šta bi god rekla dalo bi joj se da s tim ide iz ženske kuće u dom carev. 14Uveče bi ušla, a ujutru bi se vratila u drugu kuću žensku pod ruku Sazgaza dvoranina carevog, čuvara inočkog; više ne bi išla k caru, već ako bi je hteo car, te bi bila pozvana po imenu.

15I tako, kad dođe red na Jestiru, kćer Avihaila strica Mardohejevog, koju beše uzeo za kćer, da uđe k caru, ona ne zaiska ništa nego šta reče Igaj dvoranin carev, čuvar ženski; i Jestira nalažaše milost u svakog ko je viđaše. 16Tako bi Jestira odvedena k caru Asviru u carski dvor njegov desetog meseca, koje je mesec Tevet, sedme godine carovanja njegovog. 17I caru omile Jestira mimo sve druge žene, i pridobi milost i ljubav njegovu mimo sve devojke, te joj metnu carski venac na glavu i učini je caricom na mesto Astinino. 18I učini car veliku gozbu svim knezovima svojim i slugama svojim radi Jestire, i pokloni zemljama olakšice, i razdade darove kako car može.

19A kad se drugom skupljahu devojke, Mardohej seđaše na vratima carevim. 20A Jestira ne kaza svoj rod ni narod, kao što joj beše zapovedio Mardohej, i Jestira činjaše šta joj Mardohej govoraše, kao kad se odgajaše kod njega. 21U te dane, kad Mardohej seđaše na vratima carevim, rasrdiše se Vihtan i Tares, dva dvoranina careva između onih koji stražahu na pragu, i gledahu da dignu ruke na cara Asvira. 22A to dozna Mardohej i javi carici Jestiri, a Jestira kaza caru u ime Mardohejevo. 23I kad se stvar izvide i nađe, biše obešena ona obojica na drvo, i to se zapisa u knjigu dnevnika pred carem.