Propovednik 7

Dobro je biti mudar, zadovoljan i živeti jednostavno.

1Bolje je ime nego dobro ulje,

i dan smrtni nego dan u koji se ko rodi.

2Bolje je ići u kuću gde je žalost nego gde je gozba,

jer je onde kraj svakog čoveka,

i ko je živ, slaže u srce svoje.

3Bolja je žalost nego smeh,

jer kad je lice neveselo, srce postaje bolje.

4Srce je mudrih ljudi u kući gde je žalost,

a srce bezumnih u kući gde je veselje.

5Bolje je slušati karanje mudroga

nego da ko sluša pesmu bezumnih.

6Jer kao što prašti trnje pod loncem, takav je smeh bezumnikov;

i to je taština.

7Nasilje obezumljuje mudroga,

i poklon izopačuje srce.

8Bolji je kraj stvari nego početak joj;

bolji je ko je strpljivog duha negoli ko je ponositog duha.

9Ne budi nagao u duhu svom na gnev,

jer gnev počiva u nedrima bezumnih.

10Ne govori: Šta je to, te su pređašnji dani bili bolji od ovih?

Jer ne bi bilo mudro da za to pitaš.

11Dobra je mudrost s imanjem,

i korisna je onima koji vide sunce.

12Jer je mudrost zaklon, i novci su zaklon;

ali je pretežnije znanje mudrosti tim što daje život onome ko je ima.

13Pogledaj delo Božije;

jer ko može ispraviti šta On iskrivi?

14U dobro vreme uživaj dobro, a u zlo vreme gledaj, jer je Bog stvorio jedno prema drugom za to da čovek ne zna šta će biti.

15Svašta videh za vremena taštine svoje: pravednika koji propada u pravdi svojoj, i bezbožnika koji dugo živi u svojoj zloći. 16Ne budi suviše pravedan ni suviše mudar; zašto bi sebe upropastio? 17Ne budi suviše bezbožan ni lud; zašto bi umro pre vremena? 18Dobro je da držiš jedno, a drugo da ne puštaš iz ruke; jer ko se boji Boga izbaviće se od svega.

19Mudrost krepi čoveka više nego deset knezova koji su u gradu.

20Doista nema čoveka pravednog na zemlji koji tvori dobro i ne greši.

21Ne uzimaj na um svašta što se govori, ako bi i slugu svog čuo gde te psuje; 22jer srce tvoje zna da si i ti više puta psovao druge.

23Sve to ogledah mudrošću i rekoh: Biću mudar; ali mudrost beše daleko od mene. 24Šta je tako daleko i vrlo duboko, ko će naći?

25Okretoh se srcem svojim da poznam i izvidim i iznađem mudrost i razum, i da poznam bezbožnost ludosti i ludost bezumlja. 26I nađoh da je gorča od smrti žena kojoj je srce mreža i pruglo, kojoj su ruke okovi; ko je mio Bogu, sačuvaće se od nje, a grešnika će uhvatiti ona. 27Gle, to nađoh, veli propovednik, jedno prema drugom, tražeći da razumem. 28Još traži duša moja, ali ne nađoh. Čoveka jednog u hiljade nađoh, ali žene među svima ne nađoh. 29Samo, gle, ovo nađoh: da je Bog stvorio čoveka dobrog; a oni traže svakojake pomisli.