Dela apostolska 23

Pavle pred Sinedrionom. Fariseji i sadukeji prepiru se zbog njega. Govori mu Gospod. Pavla odvode u Ćesariju i tako se ne ostvaruje zavera protiv njega.

1A Pavle pogledavši na skupštinu reče: Ljudi braćo! Ja sa svom dobrom savesti živeh pred Bogom do samog ovog dana. 2A poglavar sveštenički Ananija zapovedi onima što stajahu kod njega da ga biju po ustima. 3Tada mu reče Pavle: Tebe će Bog biti, zide okrečeni! I ti sediš te mi sudiš po zakonu, a prestupajući zakon zapovedaš da me biju. 4A oni što stajahu naokolo rekoše: Zar psuješ Božjeg poglavara svešteničkog? 5A Pavle reče: Ne znadoh, braćo, da je poglavar sveštenički, jer stoji napisano: Starešini naroda svog da ne govoriš ružno.

6A znajući Pavle da je jedan deo sadukeja a drugi fariseja povika na skupštini: Ljudi braćo! Ja sam farisej i sin farisejev: za nadu i za vaskrsenje iz mrtvih doveden sam na sud. 7A kad on ovo reče, postade raspra među sadukejima i farisejima, i razdeli se narod. 8Jer sadukeji govore da nema vaskrsenja, ni anđela ni duha; a fariseji priznaju oboje. 9I postade velika vika, i ustavši književnici od strane farisejske prepirahu se među sobom govoreći: Nikakvo zlo ne nalazimo na ovom čoveku; ako li mu govori duh ili anđeo, da se ne suprotimo Bogu. 10A kad posta raspra velika, pobojavši se vojvoda da Pavla ne raskinu, zapovedi da siđu vojnici i da ga otmu između njih, i da ga odvedu u logor.

11A onu noć stade Gospod pred njega i reče: Ne boj se, Pavle, jer kao što si svedočio za mene u Jerusalimu, tako ti valja i u Rimu svedočiti.

12A kad bi dan, učiniše neki od Jevreja veće i zakleše se govoreći da neće ni jesti ni piti dokle ne ubiju Pavla. 13A beše ih više od četrdeset koji ovu kletvu učiniše. 14Ovi pristupivši ka glavarima svešteničkim i starešinama, rekoše: Kletvom zaklesmo se da nećemo ništa okusiti dok ne ubijemo Pavla; 15sad dakle vi sa saborom kažite vojvodi da ga sutra svede k vama, kao da biste hteli doznati bolje za njega; a mi smo gotovi da ga ubijemo pre nego se on približi.

16A sin sestre Pavlove čuvši ovu zasedu dođe i uđe u logor i kaza Pavlu. 17A Pavle dozvavši jednog od kapetana reče: Ovo momče odvedi k vojvodi, jer ima nešto da mu kaže. 18A on ga uze i dovede k vojvodi, i reče: Sužanj Pavle dozva me i zamoli da ovo momče dovedem k tebi koje ima nešto da ti govori. 19A vojvoda uzevši ga za ruku, i otišavši nasamo, pitaše ga: Šta je što imaš da mi kažeš? 20A ono reče: Jevreji dogovoriše se da te zamole da sutra svedeš Pavla k njima na skupštinu, kao da bi hteli bolje ispitati za njega; 21ali ti ih nemoj poslušati, jer ga čekaju od njih više od četrdeset ljudi koji su se zakleli da neće ni jesti ni piti dokle ga ne ubiju; i sad su gotovi, i čekaju tvoje obećanje. 22A vojvoda onda otpusti momče zapovedivši mu: Nikom ne kazuj da si mi ovo javio.

23I dozvavši dvojicu od kapetana reče: Pripravite mi dvesta vojnika da idu do Ćesarije, i sedamdeset konjika i dvesta strelaca, po trećem satu noći. 24I neka dovedu konje da posade Pavla, i da ga prate do Filiksa sudije. 25I napisa poslanicu u kojoj ovako govoraše:

26Od Klaudija Lisije čestitom Filiksu pozdravlje. 27Čoveka ovog uhvatiše Jevreji i hteše da ga ubiju; ja pak dođoh s vojnicima i oteh ga doznavši da je Rimljanin. 28I želeći doznati uzrok za koji ga krive svedoh ga na njihovu skupštinu. 29Tada nađoh da ga krive za pitanja zakona njihovog, a da nema nikakve krivice koja zaslužuje smrt ili okove. 30I doznavši ja ugovor jevrejski o glavi ovog čoveka odmah ga poslah k tebi zapovedivši i suparnicima njegovim da pred tobom kažu šta imaju na nj. Zdrav budi!

31A vojnici onda, kao što im se zapovedi, uzeše Pavla i odvedoše ga noću u Antipatridu. 32A sutradan ostavivši konjike da idu s njim, vratiše se u logor. 33A oni došavši u Ćesariju, predaše poslanicu sudiji i izvedoše Pavla preda nj. 34A sudija pročitavši poslanicu zapita odakle je; i doznavši da je iz Kilikije 35reče: Ispitaću te kad suparnici tvoji dođu. I zapovedi da ga čuvaju u dvoru Irodovom.