Dela apostolska 19

Pavle u Efesu. Buna zlatara Dimitrija.

1Dogodi se pak, kad beše Apolos u Korintu, da Pavle prolažaše gornje zemlje, i dođe u Efes, i našavši neke učenike 2reče im: Jeste li primili Duha Svetog kad ste verovali? A oni mu rekoše: Nismo ni čuli da ima Duh Sveti. 3A on im reče: Na šta se dakle krstiste? A oni rekoše: Na krštenje Jovanovo. 4A Pavle reče: Jovan krsti krštenjem pokajanja, govoreći narodu da veruju Onog koji će za njim doći, to jest, Hrista Isusa. 5A kad to čuše, krstiše se u ime Gospoda Isusa. 6A kad Pavle metnu ruke na njih, siđe Duh Sveti na njih, i govoraše jezike i proricahu. 7A beše ljudi svega oko dvanaest.

8I ušavši u zbornicu govoraše slobodno tri meseca učeći i uveravajući za carstvo Božje. 9A kad neki behu otvrdnuli i svađahu se huleći na put Gospodnji pred narodom, odstupi od njih i odluči učenike, pa se prepiraše svaki dan u školi nekog Tirana. 10I ovo je bivalo dve godine, tako da svi koji življahu u Aziji, i Jevreji i Grci, čuše reč Gospoda Isusa.

11I Bog činjaše ne mala čudesa rukama Pavlovim, 12tako da su i čalme i ubruščiće znojave od tela njegovog nosili na bolesnike, i oni se isceljivahu od bolesti, i duhovi zli izlažahu iz njih. 13I počeše neki od Jevreja, koji se skitahu i zaklinjahu đavole, spominjati nad onima u kojima behu zli duhovi ime Gospoda Isusa govoreći: Zaklinjemo vas Isusom koga Pavle propoveda. 14A behu nekih sedam sinova Skeve Jevrejina, poglavara svešteničkog, koji ovo činjahu. 15A duh zli odgovarajući reče: Isusa poznajem, i Pavla znam; ali vi ko ste? 16I skočivši na njih čovek u kome beše zli duh nadvlada ih, i pritište ih poda se tako da goli i izranjeni utekoše iz one kuće. 17I ovo doznaše svi koji življahu u Efesu, i Jevreji, i Grci; i uđe strah u sve njih, i veličaše se ime Gospoda Isusa. 18I mnogi od onih što verovahu, dolažahu te se ispovedahu i kazivahu šta su učinili. 19A mnogi od onih koji čarahu, sabravši knjige svoje spaljivahu ih pred svima; i proračunaše i nađoše da su vredele pedeset hiljada groša. 20Tako zdravo rastijaše i nadvlađivaše reč Gospodnja.

21I kad se ovo svrši, namisli Pavle da prođe preko Makedonije i Ahaje, i da ide u Jerusalim, i reče: Pošto budem tamo, valja mi i Rim videti. 22I posla u Makedoniju dvojicu od onih koji ga služahu, Timotija i Erasta; a on osta neko vreme u Aziji.

23A u ono vreme podiže se ne mala buna puta radi Gospodnjeg, 24jer nekakav zlatar, po imenu Dimitrije, koji građaše Dijani srebrne crkvice i davaše majstorima ne mali posao, 25on skupi ove i drugih ovakvih stvari majstore, i reče: Ljudi! Vi znate da od ovog posla mi imamo dobitak za svoje življenje; 26i vidite i čujete da ne samo u Efesu nego gotovo po svoj Aziji ovaj Pavle odvrati narod mnogi, govoreći: To nisu bogovi što se rukama čovečijim grade. 27I ne samo što će ova nesreća doći na naš zanat da ne prolazi, nego se neće mariti ni za crkvu velike boginje Dijane, i propašće veličanstvo one koju sva Azija i vasioni svet poštuje.

28A kad oni ovo čuše, napuniše se gneva, i vikahu govoreći: Velika je Dijana Efeska! 29I sav se grad napuni bune; i navalivši jednodušno na zborište uhvatiše Gaja i Aristarha iz Makedonije, drugove Pavlove. 30A kad Pavle htede da ide među narod, ne dadoše mu učenici. 31A neki i od azijskih poglavara koji mu behu prijatelji, poslaše k njemu savetujući ga da ne izlazi na zborište. 32Jedni pak vikahu jedno a drugi drugo; jer beše sabor smućen, i najviše ih ne znahu zašto su se skupili. 33A jedni od naroda izvukoše Aleksandra, kad ga Jevreji izvedoše. A Aleksandar mahnuvši rukom htede da odgovori narodu. 34A kad ga poznaše da je Jevrejin, povikaše svi u glas, i vikahu oko dva sata: Velika je Dijana Efeska.

35A pisar utišavši narod reče: Ljudi Efesci! Ko je taj čovek koji ne zna da grad Efes slavi veliku boginju Dijanu i njen kip nebeski? 36Kad dakle to ne može niko odreći, valja vi da budete mirni, i ništa naglo da ne činite; 37jer dovedoste ove ljude koji niti su crkvu Dijaninu pokrali, niti hule na vašu boginju. 38A Dimitrije i majstori koji su s njim ako imaju kakvu tužbu, imaju sudovi, i imaju namesnici, neka tuže jedan drugog. 39Ako li šta drugo ištete, neka se izvidi na pravoj skupštini. 40Jer se bojimo da ne budemo tuženi za današnju bunu; a nijednog uzroka nema kojim bismo se mogli opravdati za ovu bunu.

41I ovo rekavši raspusti narod koji se beše sabrao.