2. Timotiju 1

Poziv na postojanost u veri.

1Od Pavla, apostola Isusa Hrista po volji Božijoj za obećanje života u Isusu Hristu,

2Timotiju, ljubaznom sinu,

blagodat, milost, mir od Boga Oca i Hrista Isusa, Gospoda našeg.

3Zahvaljujem Bogu kome služim od praroditelja čistom savesti, što bez prestanka imam spomen za tebe u molitvama svojim dan i noć, 4želeći da te vidim, opominjući se suza tvojih, da se radosti ispunim; 5opominjući se nelicemerne u tebi vere koja se useli najpre u babu tvoju Loidu i u mater tvoju Evnikiju; a uveren sam da je i u tebi; 6zaradi kog uzroka napominjem ti da podgrevaš dar Božji koji je u tebi kako sam metnuo ruke svoje na tebe. 7Jer nam Bog ne dade duha straha, nego sile i ljubavi i čistote.

8Ne postidi se, dakle, svedočanstva Gospoda našeg Isusa Hrista, ni mene sužnja Njegovog; nego postradaj s jevanđeljem Hristovim po sili Boga, 9koji nas spase i prizva zvanjem svetim, ne po delima našim, nego po svojoj naredbi i blagodati, koja nam je dana u Hristu Isusu pre vremena večnih; 10a sad se pokaza u dolasku Spasitelja našeg Isusa Hrista, koji raskopa smrt, i obasja život i neraspadljivost jevanđeljem; 11za koje sam ja postavljen apostol i učitelj neznabožaca. 12Zaradi kog uzroka i ovo stradam; ali se ne stidim, jer znam kome verovah, i uveren sam da je kadar amanet moj sačuvati za dan onaj. 13Imaj u pameti obraz zdravih reči koje si čuo od mene, u veri i ljubavi Hrista Isusa. 14Dobri amanet sačuvaj Duhom Svetim koji živi u nama.

15Znaš ovo da se odvratiše od mene svi u Aziji, među kojima i Figel i Ermogen. 16A Gospod da da milost Onisiforovom domu; jer me mnogo puta uteši, i okova mojih ne postide se; 17nego došavši u Rim potraži me još s većim staranjem i nađe. 18Da da njemu Gospod da nađe milost u Gospoda u dan onaj. I u Efesu koliko mi posluži, ti znaš dobro.