2. Samuilova 22

Davidova pesma u hvalu za spasenje od svojih neprijatelja.

(Psalmi 18)

1I izgovori David Gospodu reči ove pesme, kad ga izbavi Gospod iz ruku svih neprijatelja njegovih i iz ruke Saulove; 2i reče:

Gospod je moja Stena

i Grad moj i Izbavitelj moj.

3Bog je Stena moja, u Njega ću se uzdati,

Štit moj i Rog spasenja mog,

Zaklon moj i Utočište moje,

Spasitelj moj, koji me izbavlja od sile.

4Prizivam Gospoda, koga valja hvaliti,

i opraštam se neprijatelja svojih.

5Jer obuzeše me smrtni bolovi,

potoci nevaljalih ljudi uplašiše me.

6Bolovi grobni opkoliše me,

stegoše me zamke smrtne.

7U teskobi svojoj prizvah Gospoda,

i k Bogu svom povikah,

On ču iz dvora svog glas moj,

i vika moja dođe mu do ušiju.

8Zatrese se i pokoleba se zemlja,

temelji nebesima zadrmaše se i pomeriše se,

jer se On razgnevi.

9Podiže se dim iz nozdrva Njegovih

i iz usta Njegovih oganj koji proždire,

živo ugljevlje odskakaše od Njega.

10Savi nebesa i siđe;

a mrak beše pod nogama Njegovim.

11I sede na heruvima i polete,

i pokaza se na krilima vetrenim.

12Od mraka načini oko sebe šator,

od mračnih voda, oblaka vazdušnih.

13Od sevanja pred Njim goraše živo ugljevlje.

14Zagrme s nebesa Gospod,

i Višnji pusti glas svoj.

15Pusti strele svoje, i razmetnu ih;

munje, i razasu ih.

16Pokazaše se dubine morske,

i otkriše se temelji vasiljenoj

od pretnje Gospodnje,

od dihanja duha iz nozdrva Njegovih.

17Tada pruži s visine ruku i uhvati me,

izvuče me iz vode velike.

18Izbavi me od neprijatelja mog silnog

i od mojih nenavidnika, kad behu jači od mene.

19Ustadoše na me u dan nevolje moje,

ali mi Gospod bi potpora.

20I izvede me na prostrano mesto,

izbavi me, jer sam mu mio.

21Dade mi Gospod po pravdi mojoj,

po čistoti ruku mojih dariva me.

22Jer se držah puteva Gospodnjih,

i ne odmetnuh se Boga svog.

23Nego su svi zakoni Njegovi preda mnom,

i zapovesti Njegove ne uklanjam od sebe.

24I bih mu veran,

i čuvah se od bezakonja svog.

25Dade mi Gospod po pravdi mojoj,

po čistoti mojoj pred očima Njegovim.

26Sa svetima postupaš sveto,

s čovekom vernim verno;

27S čistim čisto postupaš,

a s nevaljalim nasuprot njemu.

28Jer pomažeš narodu nevoljnom,

a na ponosite spuštaš oči svoje i ponižavaš ih.

29Ti si videlo moje, Gospode,

i Gospod prosvetljuje tamu moju.

30S Tobom razbijam vojsku,

s Bogom svojim skačem preko zida.

31Put je Božji veran,

reč Gospodnja čista.

On je štit svima koji se uzdaju u Nj.

32Jer ko je Bog osim Gospoda?

I ko je stena osim Boga našeg?

33Bog je krepost moja i sila moja,

i čini da mi je put bez mane.

34Daje mi noge kao u jelena,

i na visine moje stavlja me.

35Uči ruke moje boju,

te lome luk bronzani mišice moje.

36Ti mi daješ štit spasenja svog,

i milost tvoja čini me velika.

37Širiš korake moje poda mnom,

te se ne omiču gležnji moji.

38Teram neprijatelje svoje, i potirem ih,

i ne vraćam se dokle ih ne istrebim.

39I istrebljujem ih, i obaram ih

da ne mogu ustati, nego padaju pod noge moje.

40Jer me Ti opasuješ snagom za boj;

koji ustanu na me, obaraš ih poda me.

41Neprijatelja mojih pleći Ti mi obraćaš,

i potirem nenavidnike svoje.

42Obziru se, ali nema pomagača;

viču ka Gospodu, ali ih ne sluša.

43Satirem ih kao prah zemaljski,

kao blato po ulicama gazim ih i razmećem.

44Ti me izbavljaš od bune naroda mog,

čuvaš me da sam glava narodima;

narod kog ne poznavah služi mi.

45Tuđini laskaju mi,

čujući pokoravaju mi se.

46Tuđini blede,

drhću u gradovima svojim.

47Živ je Gospod,

i da je blagoslovena Stena moja.

Da se uzvisi Bog, Stena spasenja mog.

48Bog, koji mi daje osvetu,

i pokorava mi narode,

49Koji me izvodi iz neprijatelja mojih,

i podiže me nad one koji ustaju na me,

i od čoveka žestokog izbavlja me.

50Toga radi hvalim Te, Gospode, po narodima,

i pojem imenu tvom,

51Koji slavno izbavljaš cara svog,

i činiš milost pomazaniku svom Davidu

i semenu njegovom doveka.