2. Samuilova 1

David naređuje da se donosilac krune Saulove pogubi. Njegova pesma tugovanja zbog Saula i Jonatana.

1A po smrti Saulovoj, kad se David vrati pobivši Amalike i osta u Siklagu dva dana, 2trećeg dana, gle, dođe jedan iz vojske Saulove razdrtih haljina i glave posute prahom; i došav k Davidu pade na zemlju i pokloni se. 3I reče mu David: Otkuda ideš? A on mu reče: Iz logora izrailjskog utekoh. 4A David mu reče: Šta bi? Kaži mi. A on reče: Narod pobeže iz boja; i mnogo naroda pade i izgibe, pogibe i Saul i sin mu Jonatan. 5A David reče momku koji mu donese glas: Kako znaš da je poginuo i sin mu Jonatan? 6A momak koji mu donese glas reče: Slučajno dođoh na goru Gelvuju, a to se Saul naslonio na koplje svoje, kola i konjici približavahu se k njemu. 7A on obazrevši se natrag ugleda me, pa me viknu, a ja mu rekoh: Evo me. 8A on mi reče: Ko si? A ja mu rekoh: Amalik sam. 9A on mi reče: Pristupi k meni ubij me; jer me obuzeše muke, a još je sasvim duša u meni. 10I pristupih k njemu i ubih ga, jer sam znao da neće ostati živ pošto pade; i uzeh venac carski koji mu beše na glavi i grivnu koja mu beše na ruci, i evo donesoh gospodaru svom.

11Tada David zgrabi haljine na sebi i razdre ih; tako i svi ljudi koji behu s njim. 12I ridaše i plakaše, i postiše do večeri za Saulom i za Jonatanom sinom njegovim i za narodom Gospodnjim i za domom Izrailjevim što izgiboše od mača. 13I reče David momku koji mu donese glas: Odakle si? A on reče: Ja sam sin jednog došljaka Amalika. 14Reče mu David: Kako te nije bilo strah podići ruku svoju i ubiti pomazanika Gospodnjeg? 15I dozva David jednog između momaka svojih i reče: Hodi, pogubi ga. A on ga udari, te umre. 16I reče mu David: Krv tvoja na tvoju glavu; jer tvoja usta svedočiše na te govoreći: Ja sam ubio pomazanika Gospodnjeg.

17Tada David narica ovako za Saulom i za Jonatanom sinom njegovim, 18i izgovori, da bi se učili sinovi Judini luku, i eto je napisano u knjizi Istinitog:

19Diko Izrailjeva!

Na tvojim visinama pobijeni su;

kako padoše junaci?

20Ne kazujte u Gatu,

i ne razglašujte po ulicama askalonskim,

da se ne vesele kćeri filistejske

i da ne igraju kćeri neobrezanih.

21Gore gelvujske!

Ne padala rosa ni dažd na vas,

i ne rodilo polje za prinos,

jer je tu bačen štit sa junaka,

štit Saulov,

kao da nije pomazan uljem.

22Bez krvi pobijenih i bez masti od junaka nije se vraćao luk Jonatanov,

niti je mač Saulov dolazio natrag prazan.

23Saul i Jonatan,

mili i dragi za života,

ni u smrti se ne rastaviše;

lakši od orlova behu.

24Kćeri Izrailjeve!

Plačite za Saulom,

koji vas je oblačio u skerlet lepo,

i kitio vas zlatnim zakladima po haljinama vašim.

25Kako padoše junaci u boju!

Jonatan kako pogibe na tvojim visinama!

26Žao mi je za tobom, brate Jonatane;

bio si mi mio vrlo;

veća mi je bila ljubav tvoja od ljubavi ženske.

27Kako padoše junaci,

i propade oružje ubojito!