2. Carevi 25

Razorenje Jerusalima. Vavilonsko ropstvo. Ismailo ubija Godoliju. Car Vavilonski pušta iz tamnice Joahina.

1I tako devete godine njegovog carovanja, desetog meseca desetog dana dođe Navuhodonosor, car vavilonski sa svom vojskom svojom na Jerusalim, i stadoše u logor pod njim, i načiniše opkope oko njega. 2I grad bi opkoljen do jedanaeste godine carovanja Sedekijinog. 3I devetog dana meseca četvrtog posta velika glad u gradu, te narod zemaljski nemaše hleba. 4Tada grad bi provaljen, a vojnici svi pobegoše noću na vrata između dva zida uz vrt carev; a Haldeji behu svuda oko grada; i car otide putem k pustinji. 5Ali vojska haldejska potera cara, i stigoše ga u polju jerihonskom, a sva vojska što beše s njim razbeže se od njega. 6I uhvatiše cara, i odvedoše ga k caru vavilonskom u Rivlu, i onde mu sudiše. 7I sinove Sedekijine poklaše na njegove oči, pa onda Sedekiji iskopaše oči, i svezaše ga u dva lanca bronzana, i odvedoše ga u Vavilon.

8A sedmog dana petog meseca godine devetnaeste carovanja Navuhodonosora, cara vavilonskog dođe u Jerusalim Nevuzardan zapovednik stražarski, sluga cara vavilonskog. 9I popali dom Gospodnji i dom carski i sve domove u Jerusalimu; sve velike kuće popali ognjem. 10I zidove jerusalimske unaokolo razvali sva vojska haldejska, koja beše sa zapovednikom stražarskim. 11A ostatak naroda što osta u gradu, i prebege što prebegoše k caru vavilonskom, i ostali prosti narod odvede Navuzardan, zapovednik stražarski. 12Samo od siromaha u zemlji ostavi zapovednik stražarski koji će biti vinogradari i ratari.

13I stupove bronzane što behu u domu Gospodnjem, i podnožja, i more bronzano koje beše u domu Gospodnjem, izlomiše Haldejci, i bronzu od njih odnesoše u Vavilon. 14I lonce i lopate i viljuške i kadionice i sve sudove bronzane kojima služahu, uzeše, 15i klešta i kotliće, šta god beše zlatno i šta god beše srebrno, uze zapovednik stražarski, 16dva stupa, jedno more i podnožja, što načini Solomun za dom Gospodnji; ne beše mere bronzi od svih tih sudova; 17osamnaest lakata beše visok jedan stup, i ozgo na njemu beše oglavlje bronzano, i oglavlje beše visoko tri lakta, i pletenice i šipci oko oglavlja, sve od bronze; takav beše i drugi stup s pletenicom.

18Uze zapovednik stražarski i Seraju prvog sveštenika i Sofoniju drugog sveštenika, i tri vratara. 19A iz grada uze jednog dvoranina, koji beše nad vojnicima i pet ljudi koji stajahu pred carem, koji se nađoše u gradu, i prvog pisara vojničkog, koji popisivaše narod po zemlji u vojsku, i šezdeset ljudi iz naroda zemaljskog, koji se nađoše u gradu. 20Uze ih Nevuzardan, zapovednik stražarski, i odvede k caru vavilonskom u Rivlu. 21A car ih vavilonski pobi i pogubi u Rivli u zemlji ematskoj. Tako bi preseljen Juda iz zemlje svoje.

22A nad narodom koji osta u zemlji Judinoj, koji ostavi Navuhodonosor car vavilonski, nad njim postavi Godoliju, sina Ahikama, sina Safanovog. 23A kad čuše sve vojvode i ljudi njihovi da je car vavilonski postavio Godoliju, dođoše ka Godoliji u Mispu, na ime: Ismailo sin Netanijin, i Joanan sin Karijajev i Seraja sin Tanumetov iz Netofata, i Jazanija sin Mahatov, oni i ljudi njihovi. 24I Godolija se zakle njima i ljudima njihovim i reče: Ne bojte se službe Haldejima; sedite u zemlji i služite caru vavilonskom, i biće vam dobro. 25Ali sedmog meseca dođe Ismailo, sin Netanije sina Elisamovog, roda carskog, i deset ljudi s njim, i ubiše Godoliju, te pogibe; tako i Judeje i Haldeje koji behu s njim u Mispi. 26Tada se podiže sav narod, malo i veliko, i vojvode, te otidoše u Misir, jer se pobojaše Haldeja.

27A trideset sedme godine otkako se zarobi Joahin, car Judin, dvanaestog meseca, dvadeset sedmog dana Evil-Merodah car vavilonski iste godine zacarivši se izvadi iz tamnice Joahina, cara Judinog. 28I lepo govori s njim, i namesti mu presto više prestola drugih careva koji behu kod njega u Vavilonu. 29I promeni mu haljine tamničke, i on jeđaše svagda s njim svega veka svog. 30I hrana mu se jednako davaše od cara svaki dan svega veka njegovog do smrti njegove.