2. Carevi 12

CARSTVO JUDINO: Joas car. Popravljanje hrama. Joasa ubijaju.

1Sedme godine Jujeve poče carovati Joas, i carova četrdeset godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Sivija iz Virsaveje. 2I činjaše Joas što je pravo pred Gospodom dokle ga god učaše sveštenik Jodaj. 3Ali visine ne biše oborene; narod još prinošaše žrtve i kađaše na visinama.

4I Joas reče sveštenicima: Sav novac posvećeni, što se donosi u dom Gospodnji, novac onih koji idu u boj, i novac od ucene svačije, i sav novac što ko donosi od svoje volje u dom Gospodnji. 5Neka sveštenici uzimaju, svaki od svog poznanika, i oni neka opravljaju što je trošno u domu gde se god nađe da treba opraviti. 6Ali do godine dvadeset treće carovanja Joasovog sveštenici još ne opraviše šta beše trošno u domu. 7Tada car Joas dozva Jodaja sveštenika i ostale sveštenike, i reče im: Zašto ne opravljate što je trošno u domu? Odsele ne uzimajte novac od svojih poznanika, jer treba da vratite da se opravi što je trošno u domu. 8I sveštenici pristaše da ne uzimaju novac od naroda i da ne opravljaju (oni) što je trošno u domu.

9Tada sveštenik Jodaj uze jedan kovčeg, i proreza rupu na zaklopcu, i metnu ga kod oltara s desne strane kako se ulazi u dom Gospodnji; i sveštenici koji čuvahu vrata metaše u nj sve novce koji se donošahu u dom Gospodnji. 10A kad viđahu da ima mnogo novaca u kovčegu, tada dolažaše pisar carev s poglavarom svešteničkim, i izbrojavši svezivahu novce koji bi se našli u domu Gospodnjem. 11Potom davahu gotove novce onima koji upravljahu poslom i starahu se za dom Gospodnji, a oni ih izdavahu drvodeljama i poslenicima koji opravljahu dom Gospodnji, 12i zidarima i kamenarima, i da se dobavlja drvo i tesano kamenje, da se opravi šta beše trošno u domu Gospodnjem, i da se dobavi sve što trebaše da se opravi dom. 13Ali novcima koji donošahu u dom Gospodnji ne građahu čaša srebrnih za dom Gospodnji, ni viljušaka, ni kotlića, ni truba, niti kakvih sudova zlatnih ni srebrnih; 14nego ih davahu onima koji behu nad poslom da se opravi za njih dom Gospodnji. 15I ne tražahu računa od ljudi kojima predavahu novce da izdaju poslenicima, jer verno rađahu. 16Novci za prestup i novci za grehe ne donošahu se u dom Gospodnji; pripadahu sveštenicima.

17Tada izađe Azailo, car sirski, i udari na Gat i uze ga; potom se okrete Azailo da ide na Jerusalim. 18A Joas, car Judin uze sve posvećene stvari, što Josafat i Joram i Ohozija, oci njegovi carevi Judini, behu posvetili, i sve što sam beše posvetio, i sve zlato što se nađe u riznicama doma Gospodnjeg i doma carevog, i posla Azailu caru sirskom; i tako otide od Jerusalima.

19A ostala dela Joasova i sve što je činio, nije li to zapisano u dnevniku careva Judinih? 20A sluge njegove podigoše se i pobuniše se, i ubiše Joasa u domu Milonu, kuda se ide u Silu. 21Joazahar, sin Simeatov i Jozavad sin Somirov, sluge njegove, ubiše ga, te umre; i pogreboše ga kod otaca njegovih u gradu Davidovom; a na njegovo mesto zacari se Amasija, sin njegov.