2. Dnevnici 26

Ozija vlada spočetka dobro i srećno, ali se ponese srce njegovo; zbog kađenja kažnjen gubom.

1Tada sav narod Judin uze Oziju, kome beše šesnaest godina, i zacariše ga na mesto oca njegovog Amasije. 2On sazida Elat povrativši ga Judi pošto car počinu kod otaca svojih. 3Oziji beše šesnaest godina kad se zacari, i carova pedeset i dve godine u Jerusalimu. Materi mu beše ime Jeholija iz Jerusalima. 4On činjaše što je pravo pred Gospodom sasvim kako je činio Amasija otac njegov. 5I tražaše Boga dokle živ beše Zaharija koji razumevaše utvare Božije; i dokle god tražaše Gospoda, davaše mu sreću Bog.

6Jer izašav vojevaše s Filistejima, i obori zidove Gatu i zidove Javni i zidove Azotu; i sazida gradove u zemlji azotskoj i po Filistejima. 7I Bog mu pomože protiv Filisteja i protiv Arapa, koji življahu u Gurvalu, i protiv Amonaca. 8I Amonci davahu darove Oziji, i raznese se ime njegovo do Misira, jer osili veoma. 9I sazida Ozija kule u Jerusalimu na vratima na uglu, i na vratima u dolu, i na uglu, i utvrdi ih. 10Sazida i u pustinji kule, i iskopa mnogo studenaca, jer imaše mnogo stoke u dolinama i u ravnicama, i ratara i vinogradara po brdima i na Karmilu, jer mu mila beše poljska radnja. 11I imaše Ozija ubojitu vojsku, koja iđaše u rat u četama brojem, kako ih izbroja Jeilo pisar i Masija upravitelj, pod upravom Ananije vojvode carevog. 12Svega na broj beše glavara domova otačkih hrabrih junaka dve hiljade i šest stotina, 13a pod njihovom rukom vojske tri stotine i sedam hiljada i pet stotina hrabrih vojnika, da pomažu caru protiv neprijatelja. 14I načini Ozija svoj vojsci štitove i koplja i šlemove i oklope i lukove i kamenje za praćke. 15I načini u Jerusalimu bojne sprave vrlo vešto izmišljene da stoje na kulama i na uglovima da meću strele i veliko kamenje; i raznese se ime njegovo daleko, jer mu se divno pomagaše dokle osili.

16Ali kad osili, ponese se srce njegovo, te se pokvari, i sagreši Gospodu Bogu svom, jer uđe u crkvu Gospodnju da kadi na oltaru kadionom: 17A za njim uđe Azarija sveštenik i s njim osamdeset sveštenika Gospodnjih hrabrih ljudi; 18i opreše se caru Oziji govoreći: Nije tvoje, Ozija, kaditi Gospodu, nego sveštenika sinova Aronovih koji su posvećeni da kade; iziđi iz svetinje, jer si zgrešio, i neće ti biti na čast pred Gospodom Bogom. 19Tada se razgnevi Ozija držeći u ruci kadionicu da kadi; i kad se gnevljaše na sveštenike, iziđe mu guba na čelu pred svim sveštenicima u domu Gospodnjem kod oltara kadionog. 20I pogleda ga Azarija, poglavar sveštenički i svi sveštenici, a on gubav na čelu; i brže ga izvedoše napolje, a i sam pohita da iziđe, jer ga Gospod udari. 21I osta car Ozija gubav do smrti svoje, i seđaše u odvojenom domu gubav, jer bi odlučen od doma Gospodnjeg; a Jotam sin njegov upravljaše domom carevim i suđaše narodu u zemlji.

22A ostala dela Ozijina prva i poslednja napisao je prorok Isaija sin Amosov. 23I počinu Ozija kod otaca svojih, i pogreboše ga kod otaca njegovih u grobnom polju carskom, jer rekoše: Gubav je. I zacari se na njegovo mesto Jotam, sin njegov.