1. Solunjanima 2

Apostol govori braći o svom čistom vladanju među njima, zahvaljuje Bogu na njihovoj postojanosti u veri i sa čežnjom želi da ih opet vidi.

1Jer sami znate, braćo, ulazak naš k vama da ne bi uzalud; 2nego postradavši pre i osramoćeni bivši, kao što znate, u Filibi, oslobodismo se u Bogu svom kazivati vama jevanđelje Božije s velikom borbom. 3Jer uteha naša nije od prevare, ni od nečistote, ni u lukavstvu; 4nego kako nas okuša Bog da smo verni da primimo jevanđelje, tako govorimo, ne kao ljudima ugađajući nego Bogu koji kuša srca naša. 5Jer nikad iz laskanja ne govorismo k vama, kao što znate, niti iz uzroka lakomstva: Bog je svedok; 6niti tražeći od ljudi slave, ni od vas, ni od drugih. 7Mogli smo vam biti na dosadu, kao Hristovi apostoli; ali bismo krotki među vama, kao što dojilica neguje svoju decu. 8Tako smo vas rado imali da smo gotovi bili dati vam ne samo jevanđelje Božije, nego i duše svoje, jer ste nam omileli.

9Jer pamtite, braćo, trud naš i posao: jer dan i noć radeći da ne dosadismo nijednom od vas, propovedasmo vam jevanđelje Božije. 10Vi ste svedoci i Bog kako sveti i pravedni i bez krivice bismo vama koji verujete, 11kao što znate da svakog od vas kao otac decu svoju 12molismo i utešavasmo, i svedočismo vam da živite kao što se pristoji Bogu, koji vas je prizvao u svoje carstvo i slavu.

13Toga radi i mi zahvaljujemo Bogu bez prestanka što vi primivši od nas reč čuvenja Božijeg primiste ne kao reč čovečiju, nego (kao što zaista jeste) reč Božiju, koja i čini u vama koji verujete. 14Jer vi, braćo, prođoste kao crkve Božije koje su u Judeji u Hristu Isusu; jer tako i vi postradaste od svog roda kao i oni od Jevreja, 15koji ubiše i Gospoda Isusa i proroke Njegove, i koji nas isteraše, i Bogu ne ugodiše, i koji se svim ljudima protive, 16i zabranjuju nam kazivati neznabošcima da se spasu; da ispune grehe svoje svagda; ali naposletku dođe gnev na njih.

17A mi, braćo, osirotivši za vama neko vreme licem a ne srcem, većma hićasmo da vidimo lice vaše s velikom željom. 18Zato htedosmo da dođemo k vama, ja Pavle jednom i drugom, i zabrani nam sotona. 19Jer ko je naša nada ili radost, ili venac slave? Niste li i vi pred Gospodom našim Isusom Hristom o Njegovom dolasku? 20Jer ste vi naša slava i radost.