1. Samuilova 2

Anina pesma u hvalu. Pakost sinova Ilijevih; objavljivanje suda.

1I Ana se pomoli i reče:

Razveseli se srce moje u Gospodu;

podiže se rog moj u Gospodu;

otvoriše se usta moja na neprijatelje moje,

jer sam radosna radi spasenja Tvog.

2Nema svetog kao što je Gospod;

jer nema drugog osim Tebe;

i nema stene kao što je Bog naš.

3Ne govorite više ponosito,

i neka ne izlaze iz usta vaših reči ohole;

jer je Gospod Bog koji sve zna,

i on udešava namere.

4Luk junacima slomi se,

i iznemogli opasaše se snagom.

5Koji behu siti, naimaju se za hleb;

a koji behu gladni, nisu više;

i nerotkinja rodi sedmoro,

a koja imaše dece, iznemože.

6Gospod ubija, i oživljuje;

spušta u grob, i izvlači.

7Gospod siromaši i bogati;

ponižuje i uzvišuje.

8Siromaha podiže iz praha,

i iz bunjišta uzvišuje ubogog da ga posadi s knezovima,

i daje im da naslede presto slave;

jer su Gospodnji temelji zemaljski,

i na njima je osnovao vasiljenu.

9Sačuvaće noge milih svojih,

a bezbožnici će umuknuti u mraku;

jer svojom snagom neće čovek nadjačati.

10Koji se suprote Gospodu, satrće se;

na njih će zagrmeti s neba;

Gospod će suditi krajevima zemaljskim,

i daće snagu caru svom,

i uzvisiće rog pomazaniku svom.

11Potom otide Elkana u Ramat kući svojoj, a dete služaše Gospodu pred Ilijem sveštenikom.

12A sinovi Ilijevi behu nevaljali, i ne znahu za Gospoda. 13Jer u tih sveštenika beše običaj prema narodu: kad ko prinošaše žrtvu, dolažaše momak sveštenikov dok se kuvaše meso s viljuškama trokrakim u ruci, 14i zabadaše u sud, ili u kotao, ili u tavu, ili u lonac, i šta se god nabode na viljuške uzimaše sveštenik. Tako činjahu svemu Izrailju koji dolažaše u Silom. 15Tako i pre nego bi zapalili salo, došao bi momak sveštenikov, te bi rekao čoveku koji prinošaše žrtvu: Daj meso da ispečem svešteniku, jer ti neću primiti meso kuvano, nego sirovo. 16Ako bi mu tada čovek odgovorio: Neka se prvo zapali salo, pa onda uzmi šta ti god duša želi; on bi rekao: Ne, nego daj sada, ako li ne daš, uzeću silom. 17I greh onih mladića beše vrlo velik pred Gospodom, jer ljudi ne marahu za prinos Gospodnji.

18A Samuilo služaše pred Gospodom, još dete u oplećku lanenom. 19A mati mu načini mali plašt i donese mu, i tako činjaše svake godine dolazeći s mužem svojim da prinese žrtvu godišnju. 20A Ilije blagoslovi Elkanu i ženu njegovu govoreći: Gospod da ti da poroda od te žene za ovog kog je dala Gospodu! I otidoše u svoje mesto.

21I Gospod pohodi Anu, i ona zatrudne i rodi tri sina i dve kćeri. A dete Samuilo rastijaše pred Gospodom.

22A Ilije beše vrlo star, i ču sve što činjahu sinovi njegovi svemu Izrailju, i kako spavahu sa ženama koje dolažahu gomilama na vrata šatora od sastanka. 23I govoraše im: Zašto to radite? Jer čujem zle reči o vama od svega naroda. 24Nemojte, deco moja; jer nije dobro šta čujem; otpađujete narod Gospodnji. 25Kad čovek zgreši čoveku, sudiće mu sudija; ali kad ko zgreši Gospodu, ko će moliti za nj? Ali ne poslušaše oca svog, jer Gospod htede da ih ubije.

26A dete Samuilo rastijaše i beše mio Gospodu i ljudima.

27Tada dođe čovek Božji k Iliju, i reče mu: Ovako veli Gospod: Ne javih li se domu oca tvog, kad behu u Misiru u kući Faraonovoj? 28I izabrah ga između svih plemena Izrailjevih sebi za sveštenika da prinosi žrtve na oltaru mom i da kadi kadom i nosi oplećak preda mnom, i dadoh domu oca tvog sve žrtve ognjene sinova Izrailjevih? 29Zašto gazite žrtvu moju i prinos moj, koje sam zapovedio da se prinose u šatoru? I paziš sinove svoje većma nego mene, da se gojite prvinama svih prinosa Izrailja, naroda mog? 30Zato Gospod Bog Izrailjev kaže: Rekao sam doista: Dom tvoj i dom oca tvog služiće preda mnom do veka; ali kaže Gospod: Neće biti tako, jer one ću poštovati koji mene poštuju, a koji mene preziru, biće prezreni. 31Gle, idu dani kad ću odseći tebi ruku i ruku domu oca tvog, da ne bude starca u domu tvom. 32I videćeš nevolju u šatoru mesto svega dobra što je Gospod činio Izrailju; neće biti starca u domu tvom doveka. 33A koga od tvojih ne istrebim ispred oltara svog, onaj će ostati da ti čile oči i da ti se cveli duša; i sav podmladak doma tvog umiraće u najboljim godinama. 34I ovo da ti je znak šta će doći na oba sina tvoja, na Ofnija i Finesa: u jedan dan poginuće obojica. 35A sebi ću podignuti sveštenika vernog, on će raditi po srcu mom i po duši mojoj; i sazidaću mu tvrd dom, i on će hoditi pred pomazanikom mojim vazda. 36I ko ostane od doma tvog, doći će da mu se pokloni za srebrn novac i za komad hleba, i govoriće: Primi me u kakvu službu svešteničku da imam komad hleba.