1. Korinćanima 15

O vaskrsenju mrtvih.

1Ali vam napominjem, braćo, jevanđelje, koje vam objavih, koje i primiste, u kome i stojite. 2Kojim se i spasavate, ako držite kako vam objavih; već ako da uzalud verovaste.

3Jer vam najpre predadoh šta i primih da Hristos umre za grehe naše, po pismu, 4i da bi ukopan, i da usta treći dan, po pismu, 5i da se javi Kifi, potom jedanaestorici apostola; 6a potom Ga videše jednom više od pet stotina braće, od kojih mnogi žive i sad, a neki i pomreše; 7a potom se javi Jakovu, pa onda svima apostolima; 8a posle svih javi se i meni kao kakvom nedonoščetu. 9Jer ja sam najmlađi među apostolima, koji nisam dostojan nazvati se apostol, jer gonih crkvu Božiju. 10Ali po blagodati Božijoj jesam šta jesam, i blagodat Njegova što je u meni ne osta prazna, nego se potrudih više od svih njih, ali ne ja nego blagodat Božija koja je sa mnom. 11Bio dakle ja ili oni, tako propovedamo, i tako verovaste.

12A ako se Hristos propoveda da ustade iz mrtvih, kako govore neki među vama da nema vaskrsenja mrtvih? 13I ako nema vaskrsenja mrtvih, to ni Hristos ne usta. 14A ako Hristos ne usta, uzalud dakle propovedanje naše, a uzalud i vera vaša. 15A nalazimo se i lažni svedoci Božiji što svedočimo na Boga da vaskrse Hrista, kog ne vaskrse kad mrtvi ne ustaju. 16Jer ako mrtvi ne ustaju, ni Hristos ne usta. 17A ako Hristos ne usta, uzalud vera vaša; još ste u gresima svojim. 18Dakle, i oni koji pomreše u Hristu, izgiboše. 19I ako se samo u ovom životu uzdamo u Hrista, najnesrećniji smo od svih ljudi.

20Ali Hristos usta iz mrtvih, i bi novina onima koji umreše. 21Jer budući da kroz čoveka bi smrt, kroz čoveka i vaskrsenje mrtvih. 22Jer kako po Adamu svi umiru, tako će i po Hristu svi oživeti. 23Ali svaki u svom redu: novina Hristos; a potom oni koji verovaše Hristu o Njegovom dolasku; 24onda kraj, kad preda carstvo Bogu i Ocu, i kad ukine svako poglavarstvo i svaku vlast i silu. 25Jer Njemu valja carovati dokle ne položi sve neprijatelje svoje pod noge svoje. 26A poslednji će se neprijatelj ukinuti, smrt. 27Jer sve pokori pod noge Njegove. Ali kad veli da je sve Njemu pokoreno, pokazuje se da je osim Onog koji Mu pokori sve. 28A kad Mu sve pokori, onda će se i sam Sin pokoriti Onom koji Mu sve pokori, da bude Bog sve u svemu.

29Šta, dakle, čine oni koji se krste mrtvih radi? Kad mrtvi jamačno ne ustaju, što se i krštavaju mrtvih radi? 30I mi, zašto podnosimo muke i nevolje svaki čas? 31Svaki dan umirem, tako mi, braćo, vaše slave, koju imam u Hristu Isusu Gospodu našem. 32Jer ako sam se po čoveku borio sa zverovima u Efesu, kakva mi je korist ako mrtvi ne ustaju? Da jedemo i pijemo, jer ćemo sutra umreti. 33Ne varajte se: zli razgovori kvare dobre običaje. 34Otreznite se jedanput kao što treba, i ne grešite; jer neki ne znaju za Boga, na sramotu vama kažem.

35Ali će vam reći ko: Kako će ustati mrtvi? I u kakvom će telu doći? 36Bezumniče! To što seješ neće oživeti ako ne umre. 37I što seješ ne seješ telo koje će biti, nego golo zrno, bilo pšenično ili drugo kako. 38A Bog mu daje telo kako hoće, i svakom semenu svoje telo. 39Nije svako telo jedno telo, nego je drugo telo čovečije, a drugo skotsko, a drugo riblje, a drugo ptičije. 40I imaju telesa nebeska i telesa zemaljska: ali je druga slava nebeskim, a druga zemaljskim. 41Druga je slava suncu, a druga slava mesecu, i druga slava zvezdama; jer se zvezda od zvezde razlikuje u slavi.

42Tako i vaskrsenje mrtvih: seje se za raspadljivost, a ustaje za neraspadljivost; 43seje se u sramoti, a ustaje u slavi; seje se u slabosti, a ustaje u sili; 44seje se telo telesno, a ustaje telo duhovno. Ima telo telesno, i ima telo duhovno. 45Tako je i pisano: Prvi čovek Adam postade u telesnom životu, a poslednji Adam u duhu koji oživljuje. 46Ali duhovno telo nije prvo, nego telesno, pa onda duhovno. 47Prvi je čovek od zemlje, zemljan; drugi je čovek Gospod s neba. 48Kakav je zemljani takvi su i zemljani; i kakav je nebeski takvi su i nebeski. 49I kako nosimo obličje zemljanog tako ćemo nositi i obličje nebeskog.

50A ovo govorim, braćo, da telo i krv ne mogu naslediti carstvo Božije, niti raspadljivost neraspadljivosti nasleđuje. 51Evo vam kazujem tajnu: jer svi nećemo pomreti, a svi ćemo se pretvoriti. 52Ujedanput, u trenuću oka u poslednjoj trubi; jer će zatrubiti i mrtvi će ustati neraspadljivi, i mi ćemo se pretvoriti. 53Jer ovo raspadljivo treba da se obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost. 54A kad se ovo raspadljivo obuče u neraspadljivost i ovo se smrtno obuče u besmrtnost, onda će se zbiti ona reč što je napisana:

Pobeda proždre smrt.

55Gde ti je, smrti, žalac?

Gde ti je, pakle, pobeda?

56A žalac je smrti greh, a sila je greha zakon. 57A Bogu hvala koji nam dade pobedu kroz Gospoda našeg Isusa Hrista.

58Zato, braćo moja ljubazna, budite tvrdi, ne dajte se pomaknuti, i napredujte jednako u delu Gospodnjem znajući da trud vaš nije uzalud pred Gospodom.