Псалми 142

Давидова поучна песма, кад је био у пећини. Молитва.

1Гласом својим ја Господу вапим,

гласом својим ја Господа за милост преклињем.

2Жалопојку своју пред њега изливам,

муку своју њему образлажем.

3Када дух ми на измаку беше,

ти си знао стазу моју;

пут којим сам ишао,

на коме су ми замку поставили.

4Удесно погледај па види

да нико на ме не обраћа пажњу;

мени више уточишта нема,

нема никог да за мене мари.

5О, Господе, теби вапим! Говорим ти:

„Уточиште моје ти си

и наследство моје у земљи живих!“

6Јецај мој пажљиво почуј,

јер сам јадан преко сваке мере;

од тлачитеља ме ослободи,

јер за мене су прејаки.

7Душу моју из тамнице вади

па да хвалим име твоје;

па нека ме окруже праведни,

јер си мени благонаклон био!