Књига пророка Осије 2

1Реците својој браћи: ’Народе мој!’1; и својој сестри: ’Помилована!’2

Израиљ кажњен и обновљен

2Парничите се са мајком својом!

Судите се, јер ми она више није жена,

а ја муж њен нисам.

Нек са лица свога скине своје блудништво

и своје прељубе са груди својих,

3да је не бих скинуо,

голотињу њену разоткрио као на дан када се родила.

Претворићу је у пустињу,

претворићу је у земљу суву

и убити жеђу.

4И нећу се смиловати на њену децу,

јер су копилад!

5Њихова је мајка блудничила,

осрамотила се она што их је зачела.

Јер, рекла је: ’Идем ја за својим љубавницима,

за онима што ми храну и воду дају;

што ми дају вуну и лан, уље и пиће.’

6Зато ћу, ево, да преградим њен пут трњем;

зидом ћу је обзидати да не нађе свој пут.

7И она ће јурити за својим љубавницима,

али их неће стићи;

тражиће их, али их неће наћи.

Рећи ће:

’Отићи ћу, вратићу се своме првом мужу,

јер ми је било боље тада него сада.’

8Она не зна да сам јој ја

дао жито и вино, уље и сребро;

ја сам јој умножио злато

што га је дала да слије Вала.

9Зато ћу сада да узмем натраг своје жито у време жетве,

и своје вино у доба бербе;

склонићу своју вуну и свој лан,

чиме би покрила нагост њену.

10Разоткрићу сада њену нагост

на очи њеним љубавницима

и из руку мојих је нико избавити неће.

11Ућуткаћу све весеље

њених сабора, њених младина,

њених субота и свих њених празника.

12Опустошићу њену лозу и њене смокве,

за које је рекла:

’То је плата моја коју су ми дали љубавници моји.’

Претворићу све то у шуму,

да их једу пољске звери.

13Судићу јој ја због дана Вала,

када им је палила тамјан;

када се нагиздала својим прстењем и накитом својим,

када је отишла за својим љубавницима,

а мене је заборавила

– говори Господ.

14Зато ћу је, ево, намамити;

у пустињу одвешћу је

и благо јој говорити.

15Вратићу јој ја оданде винограде њене

и долину Ахор3 као врата наде.

Одазваће се она с оног места,

као кад је била млада

и као када је долазила из Египта.

16Тога ћеш ме дана – говори Господ –

звати: ’Мужу мој’,

и нећеш ме више звати: ’Господару мој.4’

17Уклонићу имена Вала из њених уста

да им име више никад не спомене.

18Тога ћу дана за њих сачинити савез

са пољским зверима,

са небеским птицама и са гмизавцима.

Уклонићу лук, мач и битку из земље

и даћу им да безбрижно леже.

19Верићу те довека са собом;

верићу те са собом у праведности и правди,

у милости и милосрђу.

20Верићу те са собом у верности

и познаћеш Господа.

21И ја ћу тога дана да послушам

– говори Господ –

да послушам небеса,

а она ће послушати земљу;

22земља ће послушати жито

и ново вино и свеже уље.

А они ће послушати Језраел.

23Посејаћу је за себе по земљи

и смиловаћу се Ло-Рухами5,

а Ло-Амију6 ћу рећи: ’Ти си мој народ’,

а он ће рећи мени: ’Мој Бог.’“