Psalmi 2

1Zašto se bune narodi, zašto puci ludosti snuju? 2Ustaju kraljevi zemaljski, knezovi se rotÄe protiv Jahve i Pomazanika njegova: 3“Skršimo okove njihove i jaram njihov zbacimo!” 4Smije se onaj što na nebu stoluje, Gospod im se podruguje. 5Tad im veli u svom gnjevu, žestinom ih on zbunjuje: 6“TÓa ja kralja svog postavih nad Sionom, svojom svetom gorom.” 7Obznanjujem odluku Jahvinu: Gospodin mi reče: “Ti si sin moj, danas te rodih. 8Zatraži samo, i dat ću ti puke u baštinu, i u posjed krajeve zemaljske. 9Vladat ćeš njima palicom gvozdenÄom i razbit ih kao sud lončarski.” 10Opametite se sada, vi kraljevi, Urazumite se, suci zemaljski. 11Služite Jahvi sa strahom, s trepetom se pokorite njemu, 12da se ne razgnjevi te ne propadnete na putu, kad uskoro plane srdžba njegova. Blago svima koji se njemu utječu!