Јездрина 8

Попис главара отачких домова који су се вратили са Јездром

1Ово су главари отачких домова уписани у свој родослов, који су дошли са мном из Вавилона за време владавине цара Артаксеркса:

2Од Финесових потомака:

Гирсам;

од Итамарових потомака:

Данило;

од Давидових потомака:

Хатуш; 3од Сеханијевих потомака, који је Фаросов потомак,

Захарија и са њим стотину педесет мушкараца уписаних у родослов;

4од Фат-Моавових потомака:

Елиоинај, син Зерајин и са њим две стотине мушкараца;

5од Сеханијевих потомака:

син Јазилов и са њим три стотине мушкараца;

6од Адинових потомака:

Евед, син Јонатанов и са њим педесет мушкараца;

7од Еламових потомака:

Исаија, син Аталијин и са њим седамдесет мушкараца;

8од Сефатијиних потомака:

Зевадија, син Михаилов и са њим осамдесет мушкараца;

9од Јоавових потомака:

Овадија, син Јехилов и са њим две стотине осамнаест мушкараца;

10од Селомитових потомака:

син Јосифијин и са њим стотину шездесет мушкараца;

11од Вивајевих потомака:

Захарија, син Вивајев и са њим двадесет осам мушкараца;

12од Азгадових потомака:

Јоанан, син Акатанов и са њим стотину десет мушкараца;

13од последњих Адоникамових потомака поименце су

Елифелет, Јеиел и Семаја и са њима шездесет мушкараца;

14од Вигвајевих потомака:

Гутај и Захур и са њима седамдесет мушкараца.

Повратак у Јерусалим

15Окупио сам их крај реке која тече у Аву где смо се утаборили на три дана. Али, запазио сам да међу народом и свештеницима нема ниједног Левијевог потомка. 16Зато сам послао по главаре Елиезера, Арила, Семају, Елнатана, Јарива, Елнатана, Натана, Захарију и Месулама, и по учитеље Јојарива и Елнатана. 17Послао сам их и заповедио им за Ида, главара места Касифија, шта да кажу Иду и његовој браћи, храмским чуварима у месту Касифија: да нам доведу слуге за Дом нашег Бога. 18И они су нам довели – јер је добра рука нашег Бога била над нама – разборитог човека, сина Левија и сина Израиља, једног од потомака Молије и Серевију са његовим синовима и његовом браћом. Укупно осамнаест људи; 19Асавију и са њим Мераријевог потомка Исаију, његову браћу и његове синове. Укупно двадесет људи; 20неке од храмских слугу, које је поставио Давид са главарима за помоћ Левитима, њих две стотине двадесет. Сви су били поименце назначени.

21И тамо, на реци Ави, сам прогласио пост, да бисмо се понизили пред нашим Богом и тражили од њега срећан пут за нас, нашу децу и сву нашу имовину. 22Била ме је срамота да од цара тражим војску и коњанике да нам помогну пред непријатељима на путу. Јер, рекли смо цару: „Рука нашег Бога је благонаклона свима који га траже, а његова сила и његов гнев су над свима који га остављају.“ 23Тако смо постили и тражили све то од нашег Бога, а он нас је услишио.

24Одвојио сам дванаест свештеничких главара: Серевију, Асавију и десеторицу њихове браће. 25Измерио сам им сребро, злато и посуђе као прилог за Дом нашег Бога што су приложили цар, његови саветници, његови дворани и сав Израиљ који је био тамо. 26На руке сам им измерио шест стотина педесет таланата1 сребра, стотину таланата2 сребрних посуда и стотину таланата злата3; 27двадесет златних здела вредних хиљаду дарика4 и две добро углачане бронзане посуде вредне као злато.

28Рекао сам им: „Ви сте свети Господу и посуде су свете, а сребро и злато су добровољни прилози Господу, Богу ваших отаца. 29Пазите их и чувајте док их не измерите пред главарима свештеника, Левитима и израиљским кнезовима у Јерусалиму, у одајама Дома Господњег.“ 30Тако су свештеници и Левити примили измерено сребро, злато и посуђе да их однесу у Јерусалим, у Дом нашег Бога.

31Дванаестог дана првог месеца са реке Аве кренули смо за Јерусалим. Над нама је била рука нашег Бога и спасавала нас од руку наших непријатеља и од заседа на путу. 32И дошли смо у Јерусалим и остали тамо три дана.

33Четвртог дана измерено је сребро, злато и посуђе у Дому нашег Бога на руке свештенику Меримоту, Уријином сину, с којим су били Левити Елеазар, Финесов син; Јозавад, Исусов син и Ноадија, Винујев син 34А када је све било избројано и измерено, тада је и забележена сва тежина.

35Онда су они који су дошли из изгнанства, прогнани народ, принели свеспалнице Богу Израиља: дванаест јунаца за сав Израиљ, деведесет шест овнова, седамдесет седам јагањаца, дванаест јараца за жртву за грех – све то као свеспалницу Господу. 36И цареве заповести су предали царевим заповедницима и управитељима подручја преко реке, а они су се заузели и за народ и за Дом Божији.