Марко 12

Прича о виноградарима. Питање о давању пореза, о васкрсењу мртвих и о највећој заповести. Давидов Син и Господ. Треба се чувати књижевника! Удовичина лепта.

1И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па оде. 2И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградског. 3А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна. 4И опет посла к њима другог слугу; и оног бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотног. 5И опет посла другог; и оног убише; и многе друге, једне избише, а друге побише. 6Још дакле имаше јединог свог милог сина, посла и њега најпосле к њима говорећи: Постидеће се сина мог. 7А виноградари рекоше у себи: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова. 8И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда. 9Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима. 10Зар нисте читали у писму ово:

Камен који одбацише зидари,

онај поста глава од угла;

11То би од Господа

и дивно је у нашим очима?

12И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши Га одоше.

13И послаше к Њему неке од фарисеја и Иродоваца да би Га ухватили у речи. 14А они дошавши рекоше Му: Учитељу! Знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божјем учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати, или да не дамо? 15А Он, знајући њихово лицемерје, рече им: Што ме кушате? Донесите ми новац да видим. 16А они донесоше. И рече им: Чији је ово образ и натпис? А они Му рекоше: Ћесарев. 17И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божје Богу. И чудише Му се.

18И дођоше к Њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе Га говорећи: 19Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом. 20Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода. 21И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи. 22И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена. 23О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била.

24И одговарајући Исус рече им: Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје? 25Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима. 26А за мртве да устају нисте ли читали у књигама Мојсијевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев? 27Није Бог Бог мртвих, него Бог живих. Ви се дакле врло варате.

28И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и виде да им добро одговара, и запита Га: Која је прва заповест од свих? 29А Исус одговори му: Прва је заповест од свих: Чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини; 30и љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. Ово је прва заповест. 31И друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. Друге заповести веће од ових нема. 32И рече Му књижевник: Добро, учитељу! Право си казао да је један Бог, и нема другог осим Њега; 33и љубити Га свим срцем и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњег као самог себе, веће је од свих жртава и прилога. 34А Исус видевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од царства Божјег. И нико више не смеше да Га запита.

35И одговори Исус и рече учећи у цркви: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов? 36Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.

37Сам дакле Давид назива Га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше Га с радошћу.

38И говораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, 39и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама. 40Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још више осуђени.

41И седавши Исус према Божјој хазни гледаше како народ меће новце у Божју хазну. И многи богати метаху много. 42И дошавши једна сиромашна удовица метну две лепте, које чине један кодрант. 43И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свих који мећу у Божју хазну. 44Јер сви метнуше од сувишка свог; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.