Данило 8

Привиђење царства Мидског, Персијског и Грчког и једног цара немилостивог према народу Божијем.

1Треће године царовања Валтасаровог показа се мени Данилу утвара после оне која ми се показала пре. 2И видех у утвари; а бејах у Сусану у граду који је у земљи Еламу, кад видех, и видех у утвари и бејах на води Улају. 3И подигох очи своје и видех, и гле, стајаше крај воде ован, који имаше два рога, а рогови беху високи, али један виши од другог, и виши нарасте после. 4Видех овна где боде на запад и на север и на југ, и ниједна звер не могаше му одолети, и не беше никога ко би избавио од њега, него чињаше шта хоћаше, и осили.

5А кад ја мотрах, гле, иђаше јарац од запада поврх све земље, а не дотицаше се земље; и тај јарац имаше рог знаменит међу очима својим. 6И дође до овна који имаше два рога, ког видех где стоји крај воде, и потрча на њ гневно силом својом. 7И видех га где дође до овна, и разгневивши се на њ удари овна, те му сломи оба рога и не беше силе у овну да му одоли, него га обори на земљу и погази га, и не беше никога да избави овна од њега. 8И јарац поста врло велик; а кад осили, сломи се велики рог, и место њега нарастоше знаменита четири рога према четири ветра небеска.

9И из једног од њих изиђе један рог мален и нарасте врло велик према југу и истоку и према красној земљи. 10И нарасте дори до војске небеске, и обори на земљу неке од војске и од звезда, и погази их. 11И нарасте дори до поглавара тој војсци, и узе Му свагдашњу жртву, и свети стан Његов обори. 12И војска би дана у отпад од жртве свагдашње, и обори истину на земљу, и шта чињаше напредоваше му. 13Тада чух једног свеца где говораше; и један светац рече некоме који говораше: Докле ће трајати та утвара за свагдашњу жртву и за отпад пустошни да се гази светиња и војска? 14И рече ми: До две хиљаде и три стотине дана и ноћи; онда ће се светиња очистити.

15А кад видех ја Данило ову утвару, и заисках да разумем, гле, стаде преда ме као човек. 16И чух глас човечији насред Улаја, који повика и рече: Гаврило кажи овоме утвару. 17И дође где ја стајах; и кад дође уплаших се, и падох на лице своје; а он ми рече: Пази, сине човечији, јер је ова утвара за последње време.

18А док ми он говораше, ја бејах изван себе лежећи ничице на земљи; а он ме се дотаче, и исправи ме, те стадох. 19И рече: Ево, ја ћу ти казати шта ће бити на крају гнева; јер ће у одређено време бити крај. 20Ован што си га видео, који има два рога, то су цареви мидски и персијски. 21А руњави је јарац цар грчки; и велики рог што му беше међу очима, то је први цар. 22А шта се он сломи, и место њега нарастоше четири, то су четири царства, која ће настати иза тог народа, али не његовом силом. 23А на крају царовања њиховог, кад безаконици наврше меру, настаће цар бестидан и лукав. 24Сила ће му бити јака, али не од његове јачине, и чудесно ће пустошити, и биће срећан и свршиваће, и губиће силне и народ свети. 25И лукавством његовим напредоваће превара у његовој руци, и подигнуће се у срцу свом, и у миру ће погубити многе, и устаће на Кнеза над кнезовима, али ће се потрти без руке. 26А речена утвара о дану и ноћи истина је; зато ти запечати утвару, јер је за много времена.

27Тада ја Данило занемогох, и боловах неко време; после устах и врших послове цареве; и чудих се утвари, али нико не дозна.