Данило 7

Данило у сну види четири светска царства и вечно царство сина човечијег.

1Прве године Валтасара, цара вавилонског, усни Данило сан и виде утвару главе своје на постељи; тада написа сан и приповеди укратко. 2Данило проговори и рече: Видех у утвари својој ноћу, а то четири ветра небеска ударише се на великом мору. 3И четири велике звери изиђоше из мора, свака другачија. 4Прва беше као лав, и имаше крила орлова; гледах докле јој се крила поскубоше и подиже се са земље и стаде на ноге као човек, и срце људско даде јој се. 5Потом, гле, друга звер беше као медвед, и стаде с једне стране, и имаше три ребра у устима међу зубима својим, и говораше јој се: Устани, једи много меса. 6Потом видех, и гле, друга, као рис, имаше на леђима четири крила као птица, и четири главе имаше звер, и даде јој се власт. 7Потом видех у утварама ноћним, и гле, четврта звер, које се требаше бојати, страшна и врло јака, и имаше велике зубе гвоздене, јеђаше и сатираше, и гажаше ногама остатак, и разликоваше се од свих звери пређашњих, и имаше десет рогова. 8Гледах рогове, и гле, други мали рог израсте међу онима, а три прва рога ишчупаше се пред њим; и гле, очи као очи човечије беху на том рогу, и уста која говораху велике ствари.

9Гледах докле се поставише престоли,

и старац седе,

на коме беше одело бело као снег,

и коса на глави као чиста вуна,

престо Му беше као пламен огњени,

точкови Му као огањ разгорео.

10Река огњена излажаше и течаше испред Њега,

хиљада хиљада служаше Му,

и десет хиљада по десет хиљада стајаху пред Њим;

суд седе,

и књиге се отворише.

11Тада гледах ради гласа великих речи које говораше онај рог; и гледах докле не би убијена звер и тело јој се рашчини и даде се да изгори огњем. 12И осталим зверима узе се власт, јер дужина животу беше им одређена до времена и до рока.

13Видех у утварама ноћним,

и гле, као Син човечији иђаше са облацима небеским,

и дође до старца и стаде пред Њим.

14И даде Му се власт и слава и царство

да Му служе сви народи и племена и језици;

власт је Његова власт вечна, која неће проћи,

и царство се Његово неће расути.

15Мени Данилу пренеможе дух мој у телу мом, и утваре главе моје узнемирише ме. 16Приступих к једном од оних који стајаху онде, и замолих га за истину од свега тога. И проговори ми и каза ми шта то значи: 17Ове четири велике звери јесу четири цара, који ће настати на земљи. 18Али ће свеци Вишњег преузети царство, и држаће царство на век и довека.

19Тада зажелех знати истину о четвртој звери, која се разликоваше од свих и беше врло страшна, и имаше зубе гвоздене и нокте бронзане, и јеђаше и сатираше, а остатак ногама гажаше, 20и о десет рогова шта јој беху на глави, и о другом који израсте и три отпадоше пред њим, о рогу који имаше очи и уста која говораху велике ствари и беше по виђењу већи од других. 21Гледах, и тај рог војеваше са свецима и надвлађиваше их, 22докле дође старац, и даде се суд свецима Вишњег, и приспе време да свеци преузму царство.

23Овако рече:

Четврта звер биће четврто царство на земљи,

које ће се разликовати од свих царстава,

и изјешће сву земљу и погазити и сатрти.

24И десет рогова јесу десет царева,

који ће настати из тог царства,

а после њих настаће други,

и он ће се разликовати од пређашњих,

и покориће три цара.

25И говориће речи на Вишњег,

и потираће свеце Вишњег,

и помишљаће да промени времена и законе;

и даће му се у руке

за време и за времена и за по времена.

26Потом ће сести суд,

и узеће му се власт,

те ће се истребити и затрти сасвим.

27А царство и власт и величанство царско под свим небом

даће се народу светаца Вишњег;

Његово ће царство бити вечно царство,

и све ће власти Њему служити и слушати Га.

28Овде је крај овој речи. А мене, Данила врло узнемирише мисли моје, и лице ми се све промени; али реч сачувах у срцу свом.