Дела апостолска 7

Проповед првог мученика Стефана. Виђење и смрт.

1А поглавар свештенички рече: Је ли дакле тако? 2А он рече:

Људи браћо и оци! Послушајте. Бог славе јави се оцу нашем Аврааму кад беше у Месопотамији, пре него се досели у Харан, 3и рече му: Изиђи из земље своје и од рода свог и из дома оца свог, и дођи у земљу коју ћу ти ја показати. 4Тада изиђе из земље халдејске, и досели се у Харан; и оданде, по смрти оца његовог, пресели га у ову земљу у којој ви сад живите. 5И не даде му наследство у њој ни стопе; и обрече му је дати у држање и семену његовом после њега, док он још немаше детета. 6Али Бог рече овако: Семе твоје биће дошљаци у земљи туђој, и натераће га да служи, и мучиће га четири стотине година. 7И народу коме ће служити ја ћу судити, рече Бог; и потом ће изићи, и служиће мени на овоме месту. 8И даде му завет обрезања, и тако роди Исака, и обреза га у осми дан; и Исак Јакова, и Јаков дванаест старешина.

9И старешине завиђаху Јосифу, и продадоше га у Мисир; и Бог беше с њим. 10И избави га од свих његових невоља, и даде му милост и премудрост пред Фараоном царем мисирским, и постави га поглаваром над Мисиром и над свим домом својим. 11А дође глад на сву земљу мисирску и хананску и невоља велика, и не налажаху хране оци наши. 12А Јаков чувши да има пшенице у Мисиру посла најпре оце наше. 13И кад дођоше други пут, познаше Јосифа браћа његова, и род Јосифов поста познат Фараону. 14А Јосиф посла и дозва оца свог Јакова и сву родбину своју, седамдесет и пет душа. 15И Јаков сиђе у Мисир, и умре, он и очеви наши. 16И пренесоше их у Сихем, и метнуше у гроб који купи Авраам за новце од синова Еморових у Сихему.

17И кад се приближи време обећања за које се Бог закле Аврааму, народ се народи и умножи у Мисиру, 18док наста други цар у Мисиру, који не знаше Јосифа. 19Овај намисли зло за наш род, измучи оце наше да своју децу бацаху да не живе. 20У то се време роди Мојсије, и беше Богу угодан, и би три месеца храњен у кући оца свог. 21А кад га избацише, узе га кћи Фараонова, и одгаји га себи за сина. 22И научи се Мојсије свој премудрости мисирској, и беше силан у речима и у делима.

23А кад му се навршиваше четрдесет година, дође му на ум да обиђе браћу своју, синове Израиљеве. 24И видевши једном где се чини неправда, поможе, и покаја оног што му се чињаше неправда, и уби Мисирца. 25Мишљаше пак да браћа његова разумеју да Бог његовом руком њима спасење даде: али они не разумеше. 26А сутрадан дође међу такве који се беху свадили, и мираше их говорећи: Људи, ви сте браћа, зашто чините неправду један другом? 27А онај што чињаше неправду ближњему укори га говорећи: Ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама? 28Или и мене хоћеш да убијеш као што си јуче убио Мисирца? 29А Мојсије побеже од ове речи, и поста дошљак у земљи мадијанској, где роди два сина.

30И кад се наврши четрдесет година, јави му се у пустињи горе синајске анђео Господњи у пламену огњеном у купини. 31А кад Мојсије виде, дивљаше се утвари. А кад он приступи да види, би глас Господњи к њему: 32Ја сам Бог отаца твојих, Бог Авраамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсије се беше уздрхтао и не смеше да погледа. 33А Господ му рече: Изуј обућу своју са својих ногу: јер је место на коме стојиш света земља. 34Ја добро видех муку свог народа који је у Мисиру, и чух њихово уздисање, и сиђох да их избавим: и сад ходи да те пошаљем у Мисир.

35Овог Мојсија, ког укорише рекавши: Ко те постави кнезом и судијом? Овог Бог за кнеза и избавитеља посла руком анђела који му се јави у купини. 36Овај их изведе учинивши чудеса и знаке у земљи мисирској и у Црвеном Мору и у пустињи четрдесет година. 37Ово је Мојсије који каза синовима Израиљевим: Господ Бог ваш подигнуће вам пророка из ваше браће, као мене: њега послушајте. 38Ово је онај што беше у цркви у пустињи с анђелом, који му говори на гори синајској, и с оцима нашим; који прими речи живе да их нама да; 39ког не хтеше послушати оци наши, него га одбацише, и окренуше се срцем својим у Мисир, 40рекавши Арону: Начини нам богове који ће ићи пред нама, јер овом Мојсију, који нас изведе из земље мисирске, не знамо шта би. 41И тада начинише теле, и принесоше жртву идолу, и радоваху се рукотворини својој. 42А Бог се окрену од њих, и предаде их да служе војницима небеским, као што је писано у књизи пророка:

Еда заклања и жртве принесосте ми

на четрдесет година у пустињи,

доме Израиљев?

43И примисте чадор Молохов,

и звезду бога свог Ремфана,

кипове које начинисте да им се молите;

и преселићу вас даље од Вавилона.

44Очеви наши имаху чадор сведочанства у пустињи, као што заповеди Онај који говори Мојсију да га начини по оној прилици као што га виде; 45који и примише очеви наши и донесоше с Исусом Навином у земљу незнабожаца, које отури Бог испред лица наших отаца, тја до Давида, 46који нађе милост у Бога, и измоли да нађе место Богу Јаковљевом. 47А Соломун Му начини кућу. 48Али највиши не живи у рукотвореним црквама, као што говори пророк:

49Небо је мени престо

а земља подножје ногама мојим:

како ћете ми кућу сазидати?

Говори Господ;

или које је место за моје почивање?

50Не створи ли рука моја све ово?

51Тврдоврати и необрезаних срца и ушију! Ви се једнако противите Духу Светоме; како ваши оци тако и ви. 52Ког од пророка не протераше оци ваши? И побише оне који унапред јавише за долазак праведника, ког ви сад издајници и крвници постадосте; 53који примисте закон наредбом анђеоском, и не одржасте.

54Кад ово чуше, расрдише се врло у срцима својим, и шкргутаху зубима на њ. 55А Стефан будући пун Духа Светог погледа на небо и виде славу Божју и Исуса где стоји с десне стране Богу; 56и рече: Ево видим небеса отворена и Сина човечијег где стоји с десне стране Богу. 57А они повикавши гласно затискиваху уши своје, и навалише једнодушно на њ. 58И изведавши га из града стадоше га засипати камењем, и сведоци хаљине своје метнуше код ногу младића по имену Савла. 59И засипаху камењем Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе! Прими дух мој. 60Онда клече на колена и повика гласно: Господе! Не прими им ово за грех. И ово рекавши умре.