Luka 4

Isusovo krštenje i poreklo. Kušanje Hristovo. Počinje da uči narod i propoveda u Nazaretu i Kapernaumu gde isceljuje Petrovu taštu i mnoge bolesnike.

1Isus pak pun Duha Svetog vrati se od Jordana, i odvede Ga Duh u pustinju, 2i četrdeset dana kuša Ga đavo, i ne jede ništa za to dana; i kad se oni navršiše, onda ogladne, 3i reče Mu đavo: Ako si Sin Božji, reci ovom kamenu da postane hleb. 4I odgovori mu Isus govoreći: U pismu stoji: Neće živeti čovek o samom hlebu, nego o svakoj reči Božijoj. 5I izvedavši Ga đavo na goru visoku pokaza Mu sva carstva ovog sveta u trenuću oka, 6i reče Mu đavo: Tebi ću dati svu vlast ovu i slavu njihovu, jer je meni predana, i kome ja hoću daću je; 7ti, dakle, ako se pokloniš preda mnom biće sve tvoje, 8i odgovarajući Isus reče mu: Idi od mene, sotono; u pismu stoji: Poklanjaj se Gospodu Bogu svom, i Njemu jedinom služi.

9I odvede Ga u Jerusalim, i postavi Ga navrh crkve, i reče Mu: Ako si Sin Božji, skoči odavde dole; 10jer u pismu stoji

da će anđelima svojim zapovediti za tebe da te sačuvaju,

11I uzeće te na ruke da gde ne zapneš za kamen nogom svojom.

12I odgovarajući Isus reče mu: Kazano je: Ne kušaj Gospoda Boga svog. 13I kad svrši đavo sve kušanje, otide od Njega za neko vreme.

14I vrati se Isus u sili duhovnoj u Galileju; i otide glas o Njemu po svemu onom kraju. 15I On učaše po zbornicama njihovim, i svi Ga hvaljahu.

16I dođe u Nazaret gde beše odrastao, i uđe po običaju svom u dan subotni u zbornicu, i ustade da čita. 17I daše Mu knjigu proroka Isaije, i otvorivši knjigu nađe mesto gde beše napisano:

18Duh je Gospodnji na meni;

zato me pomaza da javim jevanđelje siromasima;

posla me da iscelim skrušene u srcu;

da propovedim zarobljenima da će se otpustiti,

i slepima da će progledati;

da otpustim sužnje;

19I da propovedam prijatnu godinu Gospodnju.

20I zatvorivši knjigu dade sluzi, pa sede: i svi u zbornici gledahu na Nj. 21I poče im govoriti: Danas se izvrši ovo pismo u ušima vašim. 22I svi Mu svedočahu, i divljahu se rečima blagodati koje izlažahu iz usta Njegovih, i govorahu: Nije li ovo sin Josifov? 23I reče im: Vi ćete meni bez sumnje kazati ovu priču: Lekaru! Izleči se sam; šta smo čuli da si činio u Kapernaumu učini i ovde na svojoj postojbini. 24Reče pak: Zaista vam kažem: nikakav prorok nije mio na svojoj postojbini. 25A zaista vam kažem: Mnoge udovice behu u Izrailju u vreme Ilijino kad se nebo zatvori tri godine i šest meseci i bi velika glad po svoj zemlji; 26i ni k jednoj od njih ne bi poslan Ilija do u Sareptu sidonsku k ženi udovici. 27I mnogi behu gubavi u Izrailju za proroka Jelisija; i nijedan se od njih ne očisti do Neemana Sirijanina. 28I svi se u zbornici napuniše gneva kad čuše ovo. 29I ustavši isteraše Ga napolje iz grada, i odvedoše Ga navrh gore gde beše njihov grad sazidan da bi Ga bacili odozgo. 30Ali On prođe između njih, i otide.

31I dođe u Kapernaum grad galilejski, i učaše ih u subote. 32I čuđahu se nauci Njegovoj; jer Njegova beseda beše silna. 33I u zbornici beše čovek u kome beše nečisti duh đavolski, i povika glasno 34govoreći: Prođi se, šta je tebi do nas, Isuse Nazarećanine? Došao si da nas pogubiš? Znam Te ko si, Svetac Božji. 35I zapreti mu Isus govoreći: Umukni, i iziđi iz njega. I oborivši ga đavo na sredu, iziđe iz njega, i nimalo mu ne naudi. 36I u sve uđe strah, i govorahu jedan drugom govoreći: Kakva je to reč, da vlašću i silom zapoveda nečistim duhovima, i izlaze? 37I otide glas o Njemu po svima okolnim mestima.

38Ustavši, pak, iz zbornice dođe u kuću Simonovu; a taštu Simonovu beše uhvatila velika groznica, i moliše Ga za nju. 39I stavši više nje zapreti groznici, i pusti je. I odmah ustade i služaše im.

40A kad zahođaše sunce, svi koji imahu bolesnike od različnih bolesti, dovođahu ih k Njemu; a On na svakog od njih metaše ruke, i isceljivaše ih. 41A i đavoli izlažahu iz mnogih vičući i govoreći: Ti si Hristos Sin Božji. I zaprećivaše im da ne govore da znaju da je On Hristos.

42A kad nasta dan, iziđe i otide u pusto mesto; i narod Ga tražaše, i dođe k Njemu, i zadržavahu Ga da ne ide od njih. 43A On im reče: I drugim gradovima treba mi propovediti jevanđelje o carstvu Božijem; jer sam na to poslan. 44I propovedaše po zbornicama galilejskim.