Jovan 16

Nastavak i kraj. O odlasku k Ocu.

1Ovo vam kazah da se ne sablaznite. 2Izgoniće vas iz zbornica; a doći će vreme kad će svaki koji vas ubije misliti da Bogu službu čini. 3I ovo će činiti, jer ne poznaše Oca ni mene. 4Nego vam ovo kazah kad dođe vreme da se opomenete ovog da vam ja kazah.

A isprva ne kazah vam ovo, jer bejah s vama. 5A sad idem k Onome koji me posla, i niko me od vas ne pita: Kuda ideš? 6Nego što vam ovo kazah žalosti napuni se srce vaše. 7Nego vam ja istinu govorim: bolje je za vas da ja idem; jer ako ja ne idem, utešitelj neće doći k vama; ako li idem, poslaću Ga k vama. 8I kad On dođe pokaraće svet za greh, i za pravdu, i za sud; 9za greh, dakle, što ne veruju mene; 10a za pravdu što idem k Ocu svom; i više me nećete videti; 11a za sud što je knez ovog sveta osuđen.

12Još vam mnogo imam kazati; ali sad ne možete nositi. 13A kad dođe On, Duh istine, uputiće vas na svaku istinu; jer neće od sebe govoriti, nego će govoriti šta čuje, i javiće vam šta će biti unapred. 14On će me proslaviti, jer će od mog uzeti, i javiće vam: 15Sve što ima Otac moje je; zato rekoh da će od mog uzeti, i javiti vam.

16Još malo, i nećete me videti, i opet malo, pa ćete me videti: jer idem k Ocu. 17A neki od učenika Njegovih rekoše među sobom: Šta je to što nam kaže: Još malo, i nećete me videti; i opet malo pa ćete me videti; i: Ja idem k ocu? 18Govorahu, dakle: Šta je to što govori: Malo? Ne znamo šta govori. 19A Isus razume da hteše da Ga zapitaju, pa im reče: Zato li se zapitkujete među sobom što rekoh: Još malo i nećete me videti, i opet malo pa ćete me videti? 20Zaista, zaista vam kažem da ćete vi zaplakati i zaridati, a svet će se radovati; i vi ćete žalosni biti, ali će se vaša žalost okrenuti na radost. 21Žena kad rađa trpi muku; jer dođe čas njen: ali kad rodi dete, više se ne opominje žalosti od radosti, jer se rodi čovek na svet. 22Tako i vi, dakle, imate sad žalost; ali ću vas opet videti, i radovaće se srce vaše, i vašu radost neće niko uzeti od vas; 23i u onaj dan nećete me pitati nizašta. Zaista, zaista vam kažem da šta god uzištete u Oca u ime moje, daće vam. 24Dosle ne iskaste ništa u ime moje; ištite i primićete, da radost vaša bude ispunjena.

25Ovo vam govorih u pričama; ali će doći vreme kad vam više neću govoriti u pričama, nego ću vam upravo javiti za Oca. 26U onaj ćete dan u ime moje zaiskati, i ne velim vam da ću ja umoliti Oca za vas; 27jer sam Otac ima ljubav k vama kao što vi imaste ljubav k meni, i verovaste da ja od Boga iziđoh. 28Iziđoh od Oca, i dođoh na svet; i opet ostavljam svet, i idem k Ocu.

29Rekoše Mu učenici Njegovi: Eto sad upravo govoriš, a priče nikakve ne govoriš. 30Sad znamo da sve znaš, i ne treba Ti da Te ko pita. Po tome verujemo da si od Boga izišao. 31Isus im odgovori: Zar sad verujete? 32Evo ide čas, i već je nastao, da se razbegnete svaki na svoju stranu i mene samog ostavite; ali nisam sam, jer je Otac sa mnom. 33Ovo vam kazah, da u meni mir imate. U svetu ćete imati nevolju; ali ne bojte se, jer ja nadvladah svet.