Priče Solomonove 9

Poziv mudrosti i ludosti

1Mudrost je kuću svoju sazidala

i za nju sedam stubova isklesala.

2Poklala je svoju stoku, vino svoje začinila,

svoju trpezu postavila;

3poslala je sluškinje svoje

i poziva sa najviših gradskih mesta:

4„Neka ovde svrati ko god je lakoveran!“

A bezumnome govori:

5„Dođite, jedite moju hranu

i pijte vino koje sam začinila!

6Okanite se lakoverja i živećete,

napredujte razumnim putem.“

7Sramotu na sebe navlači ko podsmevača savetuje,

sebi škodi onaj ko kori zlikovca.

8Ne prekorevaj podsmevača da te ne bi zamrzeo,

prekorevaj mudrog i voleće te.

9Reci mudrom i biće mudriji,

pouči pravednoga i učeniji će biti.

10Mudrost otpočinje bogobojaznošću

i znanje poznavanjem Svetog.

11Sa mnom će se dani tvoji umnožiti

i godina tvog života biće mnogo.

12Ako si mudar, mudar si za svoje dobro,

a ako si podsmevač, to ti je na teret.

13Bezumlje je žena goropadna,

lakoverna i ničem poučena.

14Ona sedi na vratima svoje kuće,

na gradskim uzvišenjima,

15dovikuje onima što putem prolaze

i stazama svojim pravo idu:

16„Neka ovde svrati ko god je lakoveran!“

A bezumnome govori:

17„Slatke li su ukradene vode,

ukusan li je hleb iz potaje!“

18Ali on ne zna da su tamo pokojnici,

da su njene zvanice u dubinama Sveta mrtvih.