Priče Solomonove 20

1Vino je podsmevač i žestoko piće svađalica,

nemudar je ko se zbog njih tetura.

2Carevo je nasilje kao rika lavića,

ko ga razdražuje sebi samom škodi.

3Na čast je čoveku da se kloni svađe,

a svaki se bezumnik izbezumi.

4Kad je jesen – lenština ne ore,

kad je žetva – on prosi i oskudeva.

5Duboka je voda zamisao čovekovog srca,

alʼ je crpsti može samo čovek razboriti.

6Mnogi ljudi objavljuju svima svoju dobrotu,

ali ko će naći odanog čoveka?

7Pravednik živi čestitost svoju

i kako su samo blagoslovena deca nakon njega!

8Car koji sedi na sudskom prestolu

pogledom svojim sve zlo rasipa.

9Može li ko reći: „Srce sam svoje očistio,

čist sam od greha svoga“?

10Nejednaki tegovi i mera dvojaka –

oboje su ogavni Gospodu.

11I dete se po delima svojim prepoznaje,

da li su mu dela ispravna i čista.1

12I uho što čuje i oko što vidi,

i jedno i drugo stvorio je Gospod.

13Ne voli spavanje da ne osiromašiš,

probudi se i naješćeš se hleba.

14„Bezvredno! Bezvredno!“ – govori kupac –

a onda se hvali kada ode svojim putem.

15Postoji zlato i mnoštvo dragulja,

ali učene usne su kao dragoceni nakit.

16Uzmi haljinu onome što jamči za tuđinca,

i zalog mu uzmi kad jamči za neznanca.

17Čoveku je sladak nepošteni hleb,

ali su mu posle usta peska puna.

18Namere osmisli savetom

i mudrim vođenjem ratuj.

19Ogovarač skita i odaje tajne,

zato se ne petljaj sa brbljivcem.

20Ko proklinje i oca i majku,

svetiljka mu dogoreva u najcrnjoj tami.

21U početku naglo zgrnuto nasledstvo

ostaje neblagosloveno na svom kraju.

22Nemoj reći: „Uzvratiću zlu!“

Čekaj Gospoda da te izbavi.

23Gospodu su mrski nejednaki tegovi

i strašne su terazije nejednake.

24Od Gospoda su čovekovi koraci,

pa kako bi neko dokučio svoj vlastiti put?

25Čoveku je zamka kad nepromišljeno kaže da je nešto posvećeno,

a da posle zavete razmatra.

26Car će mudar razvejati zlikovce,

vršidbenim točkom preko njih će preći.

27Svetiljka Gospodnja je čovekov dah,

ispituje dubine nutrine.

28Odanost i istina čuvaju cara,

on odanošću ostaje na prestolu svome.

29Mladiću je čast u njegovoj snazi

a seda je kosa dostojanstvo starih.

30Rane i masnice čiste od zla,

a šiba čisti dubine nutrine.