Priče Solomonove 18

1Za željom svojom žudi samoživi čovek,

na mudrost se svaku iznervira.

2Bezumnik ne uživa u razboritosti,

nego u razotkrivanju svoga srca.

3Kada dođe zao čovek dolaze i prezir

i bruka sa sramotom.

4Duboke su vode reči u ustima ljudskim

i vrelo mudrosti potok je nabujali.

5Strašno je držati stranu nepravedniku

da bi pravedniku oduzeli pravdu.

6U svađu srljaju usne bezumnika

i batine mu usta prizivaju.

7Bezumnika ruše sopstvena usta

i usne mu život vrebaju.

8Reči klevetnika su kao poslastice

što u stomak klize.

9Ko je lenj u poslu svome

pobratim je velikom rasipniku.

10Ime je Gospodnje moćna kula

u koju se na visinu sklanja pravednik.

11Bogatstvo je bogatome poput utvrđenja,

poput zida visokoga u mašti njegovoj.

12Srce se čoveka uznese pred propast,

a pre časti dolazi poniznost.

13Budalast je i sramotan onaj

koji uzvraća reč pre nego je čuo.

14S bolešću se svojom nosi duh u čoveku.

Ali ko se nosi s duhom utučenim?

15Znanju teži srce promućurnog,

a i uho mudrog predano je njemu.

16Čovek darom sebi put otvara

i on ga odvodi pred velike ljude.

17U pravu je ko je prvi u svojoj parnici,

ali onda dođe njegov bližnji pa ga ispituje.

18Žreb prekida razmirice

i neslogu među moćnicima.

19Uvređeni brat je tvrđi od utvrđenog grada

i razmirice su kao rešetka tvrđave.

20Plodom usta svojih siti čovek stomak svoj,

siti ga plodom usana svojih.

21Jezik vlada i životom i smrću;

ko ga voli, ješće njegov plod.

22Ko nađe ženu, našao je blago,

blagodat je dobio od Gospoda.

23Molećivo siromah besedi,

a bogataš oštro odgovara.

24Čovek s mnogo prijatelja može i da strada,

ali ima prijatelja prisnijih od brata.